Пећину
Орловачу издвајамо као један од најљепших бисера које је милионима годинама
вајала и стварала Божија рука. Њен накит је униката и непоновљив, о чему су
свједочиле бројне емисије снимљене у унутрашњости пећине.
Орловача
се налази у истоименом брду, у селу Сумбуловац, општина Пале. Дужина пећине је
2.500 метара и то је једина пећина у Републици Српској која је оспособљена за
туристичке посјете.
Орловача
Такође,
пећина Орловача је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног
наслијеђа Републике Српске, те спада у природно добро прве категорије.
У
пећини Орловача су до сад пронађени остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus), као и инсект из породице Coleoptera, рода Charonitis, подврсте Zoopai orlovancensis, подаци су преузети са
википедије.
Унутрашњост
поменуте пећине украшена је сталагмитима, сталакитима и халакитима који се
смјењују са фрагментима коралног и арогонитног накита и јединственим пећинским
стубовима, који подсјећају на античке и ренесансне дворце и споменике
различитих боја.
Потпун
пејзаж обогаћују прекрасни саливи попут окамењених водопада, колоритно дајући
пећини савршен амбијентални дизајн. Орловача је спелеолошки објекат у којем је
живио пећински медвјед прије више од 16.000 година.
Лобања медвједа
Друга
популарна туристичка локација на подручју Сарајевско-романијске регије и
омиљено излетиште у вријеме Ђурђевданског уранка јесте Новакова пећина, чувена
по хајдуку Старини Новаку.
Новакова пећина
Пећина
се налази на стрмим литицима планине Романије, изнад локалитета Цареве воде, на
територији општине Пале. Надморска висина на локалитету ове пећине износи 1.515
метара.
Са
тог локалитета пружа се поглед на село Ћемановиће и заселак Цареве воде, који
је познат по истоименим изворима, који су уједно и најпознатије врело у широком
појасу Романије.
Новакова пећина
Пећина
је добила име по народном јунаку Старини Новаку, који је историјска личност из
друге половине 16. вијека и који се због зулума проклете Јерине одметнуо у
хајдуке. Хајдуковао је по Србији и Херцеговини, али се највише задржао на
Романији гдје је живио у поменутој пећини.
Новакова пећина спада у низ значајних
туристичких локација Сарајевско-романијске регије. До ње постоји уређен и
уредно обиљежен пут. Сам успон до пећине почиње од ловачког дома на Мајданима
или планинарског дома у Стајни, који је у непосредној близини Пала и налази се
до пет километара удаљен од центра града.
Стаза до пећине води преко Новаковог врела,
кроз густу четинарску шуму до Новакове њиве, мјеста погодног за логоровање и
одмор. Пут до пећине је ојачан сајлама, јер је доста стрм и тежак.
Трећа пећина, вриједна помена, је пећина на
извору Мокрањске Миљацке која се налази у Кадином Селу, на подручју мјесне
заједнице Мокро, општина Пале, смјештена у засеоку Врело, удаљеном на око 25
километара од Сарајева.
Пећина Извора Мокрањске Миљацке
Ова пећина се први пут помиње у катастру
направљеном за потребе Југословенске народне армије (ЈНА) 1984. године у којем
се налази опис улаза и првих 60 метара дужине пећине.
Пећина је дуго била неистражена, првенствено
због велике количине воде која се налазила на самом улазу и која је захтијевала
употребу чамаца или потребне опреме за роњење. Као резултат вишегодишње сарадње
италијанских и бх. спалеолога, у периоду од 2007. до 2009. године обављено је
заједничко истраживање пећине Извора Мокрањске Миљацке.
Спалеолози су истражили 7.100 метара, чиме је
ова пећина тада постала најдужа документована пећина у цијелој БиХ. Тренутно
најзначајније откриће је нова врста пећинског паука косца Nemanela Lade (мала неман Мокрањске
Миљацке), чије је прве примјерке пронашла доктор Лада Лукић – Билела из
Института за генетичко инжењерство Сарајева.
Отвор је
окренут према југу, димензија 5×4 метра, на надморској висини 1100 метар. Улаз
у пећину отежава вода. На 35. метру налази се језеро, али се оно може
проћи лијевом плићом страном. Послије овог долази друго језеро, 6×5 метара
и дубине 1,5 метара, па се може проћи једино чамцем.
Након тога наилази се на треће језеро, одвојено насипом од предходног. Дуго је
11 метара. Послије слиједи улазак у фосилни дио пећине који почиње импресивном
двораном препуном накита, ширине око 20 метара.
Слиједи
нова дворана препуна накитом попут пизолита, а превладавају сталактити и
сталагмити који праве неколико стубова. Кроз пећину већим дијелом пролази
активни водени ток, а канали су у појединим дионицама врло пространи.
Њени
канали повезују Дунавачки понор, Шемански поток, Уворски поток, понор Вучије
пећине, Ледењаче.
Пећина
Липовац, у кориту Миљцке, још увијек је недовољно истражена, али је и као таква
занимљива за посјетиоце, посебно оне жељне атрактивних фотографија.
За више информација увијек можете контактирати
Туристичку организацију града Источно Сарајево путем бројева телефона +387 57 201 280 i
+387 57 201 281 или на и-мејл адресу: turistickaorgis@gmail.com , као и посјетити њихову веб
страницу: https://istocnosarajevo.travel/
Фронтал/Миљан Рашевић
