БЕОГРАД – Бивши начелник Кризног штаба Тузле Мехо Бајрић рекао је да је он, а не оптужени Илија Јуришић, издао наредбу да се приликом повлачења колоне ЈНА из Тузле 15. маја 1992. године "на ватру одговори ватром".
Бајрић је, свједочећи видео-линком из Сарајева, на суђењу пред Вијећем за ратне злочине у Београду Илији Јуришићу у случају "тузланска колона", рекао да је издао такву наредбу послије више дојава да припадници ЈНА пуцају на Брчанској малти у Тузли.
Он је рекао да је такву наредбу оптужени Јуришић само пренио полицајцима на терену, те додао да су у моменту издавања наредбе у штабу сједили он, оптужени Јуришић и члан кризног штаба Будимир Николић.
"Од четири командира са терена добио сам обавјештење да војска пуца на полицију, грађане, објекте и након тих вапаја, људи који нису знали шта да раде, јер су имали наредбу да војна колона мора проћи несметано, а свјестан да су грађани на Брчанској малти угрожени, нисам имао друге већ да кажем да се на ватру одговори ватром", рекао је Бајрић.
Он је навео да се касније испоставило да је током пуцњаве која је претходила наредби, рањен значајан број полицајаца, око 20 цивила, па чак и једно дијете.
Бајрић је рекао да су камиони ЈНА експлодирали, јер су "били натоварени експлозивним материјама, боцама и канистерима са бензином", те навео да су "послије инцидента" предузете хитне мјере како би рањени били евакуисани и збринути.
Против Бајрића се за догађаје од 15. маја 1992. воде одвојене истраге пред правосудним органима Србије и БиХ.
Јуришић је оптужен да је као припадник резервног састава полиције МУП-а БиХ и високи старјешина у оперативном штабу Службе јавне безбједности у Тузли маја 1992. године издао налог за отварање ватре на колону ЈНА када су погинула најмање 92 војника, а рањена најмање 33, те уништен већи број војних и санитетских возила, што је он негирао.
Јуришић је ухапшен прије двије године на аеродрому Београду, по међународној потјерници, а суђење пред судом у Београду почело је у фебруару 2008. године.
За кривично дјело које му се ставља не терет, закон предвиђа казну од пет до 20 година затвора
