БЕОГРАД – Коалиција удружења избјеглица у Србији оцијенила је данас да је нови Приједлог закона о избјеглицама за њих штетан, јер не предвиђа обавезу државе да рјешава стамбене потребе избјеглица.
Они захтијевају да се законом омогући право откупа станова по повољним условима за свих 350 000 избјеглица, колико их живи у Србији.
Представници Коалиције удружења избјеглица у Србији изнијели су на конференцији за новинаре замјерке и добре стране предложеног новог закона о избјеглицама, о којем би Скупштина Србије требало да расправља за око двије недјеље.
Као добру страну, они су указали да Закон предвиђа право избјегличким породицама да откупе станове, изграђене од донације Владе Италије, али то право од укупно 3.300 избјегличких породица у седам градова има њих 2.800.
Добро је и то што закон обухвата обје категорије избјеглих лица и оне са статусом избјелица, односно са избегличком легитимацијом и избјегла лица, која су стекла држављанство и имају личну карту Србије.
Предсједник Коалиције Миодраг Линта назвао је дискриминацијом то што нови закон прави разлику међу избјегличким породицама и за њих 2 800 омогућава право на откуп станова, а 530 породица из Ниша, Ваљева, Чачка, Краљева, Крагујевца, Панчева и Старе Пазове, предвиђа само право закупа на одређено вријеме.
Он је предочио да је тих 3 300 станова изграђено са 15 милиона евра италијанске владе за трајну интеграцију избјеглица, а да закон уводи одредбе, којима 530 породица губи право на стан.
Представници Коалиције удружења избјеглица у Србији представили су 15 амандмана на Закон и апеловали на све посланичке групе у парламенту да их уваже током расправе о новом закону, а у супротном он ће бити противан интересима избјеглица.
Они су, такође, захтијевали посебно владино тијело за питања избјеглица – Фонд за пружање помоћи избјеглицама јер, како су навели, сумњају да би постојећи Комесаријат за избјеглице, када прерасте у комесаријат за миграције, могао да изостави, као приоритет, рјешавање њихових проблема.
На конференцији за новинаре је предочено да 86 000 избјеглих у Србији има статус избјеглице, а остали, њих око 250 000, има српске личне карте.
Било донацијама, било средствима Владе Србије за њих 3 300 стамбено питање је ријешено. У колективним избјегличком смјештајима још живи 5 000 људи.
