БЕОГРАД – Брзина којом се смањује број становника Србије за свега три године утростручена је у односу на период 1991/2002. године, рекао је Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.
"Питање опстанка села биће готово немогуће решити ако се буде чекало пет до десет година", рекао је Никитовић за београдску "Политику".
Он сматра да ће постојати демографски готово опустјели сеоски предјели, својеврсна мрежа домова пензионера који ће очекивати да их издржавају малобројне генерације њихових потомака, концентрисане у свега неколико урбаних центара.
"Ако смо током периода интензивне индустријализације земље шездесетих и седамдесетих година прошлог века били свесни да се становништво неповратно пресељава из села у градове, сада смо сведоци бесповратних миграција из урбаних општинских центара у једина три велика града Србије – Београд, Нови Сад и Ниш", рекао је Никитовић.
Колико је процес демографске диференцијације Србије на три урбана центра и изумируће реликте социјалистичке индустријализације узнапредовао, најбоље показује поређење између двије демографске карте, које представљају промјену броја становника по општинама Србије; једна у периоду 2002/2005., а друга у периоду 2002/2008. године.
Он је објаснио да прва карта показује да су готово све општине забиљежиле пад броја становника, осим оних које чине Београд, Нови Сад и Ниш, али и оних већински насељених албанском и бошњачком популацијом, које су лоциране на крајњем југу односно југозападу земље.
"При томе, ове последње свој пораст, који би био и већи да нема традиционалне емиграције, дугују искључиво високом природном прираштају, будући да је у њима број рођених у односу на умрле већи за два до четири пута", истакао је Никитовић.
Он је подсјетио да смањење броја становника у свим дијеловима Србије, осим у претходно наведеним, представља само наставак тренда започетог почетком последње деценије прошлог вијека, али драматично повећаном брзином.
