БИЈЕЉИНА – Синод Српске православне цркве постхумно је одликовао орденом “Царица Милица” Диану Будисављевић која је из логора Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату спасила 12 хиљада српских малишана.
Будисављевићева, која је прва добитница ове награде, током Другог свјетског рата одлазила је из Загреба у Јасеновац и остале логоре НДХ и одатле је од сигурне смрти спасавала махом српску дјецу. Орден српском Шиндлеру додијељен је на приједлог митрополита Амфилохија на основу елабората “Диана Будисављевић и њена акција спасавања српске дјеце у НДХ 1941-1945. године”, коју је израдио Одбор за Јасеновац у сарадњи са Музејом жртава геноцида из Београда, преноси лист “Данас”.
Будисављевићева је од 1941. до 1945. године успјела спасити 15 536 дјевојчица и дјечака, али за њих 3 200 није било спаса, јер су умрли након година и мјесеци проведених у логорима.
Храбра жена сама је улазила у логоре, чак и у Јасеновац, који је као логор смрти потпуно био затворен, чак и за Нијемце. Њен рад је нагло прекинут по ослобођењу Загреба и то када је требало да крене по збринуту децу која су онда могла да се врате у праве породице, ако су их имали. Документацију јој је одузела полиција и предала је Министарству социјалног старања ФНРЈ, које је на крају процес проналаска дјеце обавио дјелимично и траљаво. Тако су на стотине дјечака и дјевојчица остали без стварног идентитета.
За разлику од “праведника међу народима” попут њемачког индустријалца Оскара Шиндлера, који је од Холокауста сачувао 1 200 Јевреја у Чешкој и Пољској или социјалне раднице Ирене Сендлер која је из ужаса варшавског гета извукла 2 500 јеврејских малишана, за Диану Будисављевић је дуго после Другог свјетског рата мало ко знао.
“Дело Диане Будисављевић је, без дилеме, једно од највећих хуманитарних акција током Другог светског рата, које је, нажалост, и у нашој и у светској јавности остало непознато”, пише у раду о овој жени доктор Милан Кољанин из Института за савремену историју Србије.
Њена унука Силвија Сабо објавила је 2003. године у Загребу “Дневник Диане Будисављевић 1941-1945”, 388 преведних записа са њемачког из којих је било могуће реконструисати њен несебични и мучни рад. Од тада почиње и значајније историографско интересовање за подвиге ове жене.
Дианин живот ускоро ће можда бити забиљежен на филму, који би требало да га снима продуцент и глумац Тихомир Станић. Он већ дуже вријеме развија филмску причу “Дјеца без имена”. Снимање почиње баш 28. маја наредне године, на дан када су 1945. нове комунистичке власти Диани одузеле картотеку у којој је пописала око 12 000 спасене српске дјеце.
Диана Будисављевић, рођена Аустријанка, била је удата за Србина из Лике Јулија Будисављевића.
(Срна/Фронтал)
