БАЊА ЛУКА – Трочасовни састанак представника Владе Републике Српске, Савеза синдиката и Уније послодаваца о рјешавању проблема радника резултирао је само једним договором – да ће се разговори наставити у петак, 5. фебруара.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић рекао је да је ово министарство увијек спремно за разговоре, социјални дијалог и проналажење најбољих рјешења.
“Послодавци су понудили шест, а синдикат осам приједлога, који имају додирних тачака. Надамо се да ћемо из овог изаћи са значајним рјешењима, а то је потписивање општег колективног уговора”, рекао је Ристовић новинарима у Бањој Луци.
Он је навео да је битно рјешавање питања топлог оброка, регреса, надокнаде рада суботом и друга питања.
Предсједник Уније удружења послодаваца Ранко Милић рекао је да је за петак заказан нови састанак и да ће се видјети какви ће бити резултати.
“На данашњем састанку било је ријечи о проблемима колективног уговора, привредног амбијента и осталим питањима која се тичу ове проблематике”, рекао је Милић и додао да су послодавци понудили “неке принципе на којима треба да почива нека прича”.
Предсједник Савеза синдиката РС Ранка Мишић истакла је да се учесници састанка нису ни око чега договорили и да је и даље на снази закључак о организовању генераног штрајка.
Она је навела да су представници Уније удружења послодаваца дошли потпуно неспремни, те да оно што називају платформом представља исјечке из новина о томе шта је синдикат рекао какав је положај радника у РС.
“Ниједног конкретног става Уније удружења послодаваца није било у вези с тим шта би требало или би се могло урадити да не дође до штрајка”, нагласила је Мишићева, додавши да ни представници Владе РС “ништа посебно нису понудили ни рекли”.
Према њеним ријечима, поједини послодавци мисле да би права радника у РС требало смањити, јер они не могу издржати да плаћају раднике као до сада.
“Плаћају их тако да у неким предузећима нема плате ни по неколико мјесеци или годину дана, немају овјерене књижице, а Влада РС издваја велике паре из буџета за повезивање радног стажа. Више од 114 милиона КМ је потрошено за то, а они који су предузећа довели до пропасти појавили су се касније као власници и новокомпоновани бизнисмени”, нагласила је Мишићева.
