ПРАГ – Британски аналитичар Марк Алмонд упозорава да би посјета потпредсједника САД Џозефа Бајдена балканском региону могла имати "бумеранг ефекат", односно да би се могло испоставити да је његова реторика била празна – да је упутио апеле и поруке, а да САД нису у стању да пруже конкретну помоћ.
"Ако би САД биле спремне да у БиХ упуте оне ресурсе које су слале после Дејтона, нема сумње да би могле помоћи да се земља реформише и развија. Умјесто тога, САД премјештају подручје западног Балкана у зону одговорности Европске уније, која, будући да је у економској кризи, не упућује помоћ БиХ. Да ствари буду горе, ни САД немају довољно средстава за помоћ" – објашњава Алмонд.
Према његовим ријечима, "НАТО, у коме Американци `одређују тон`, као и Европска унија, виде западни Балкан као тамну мрљу, с обзиром на то да је све извјесније да тај регион неће брзо ући у евроатлантске структуре".
"На дјелу је страх да разочарење које ће та чињеница проузроковати може гурнути регион у непожељном правцу. Таквом страховању од продубљивања нестабилности у региону доприносе и заоштрени економски проблеми на западном Балкану проузроковани глобалном економском кризом" – наводи Алмонд.
Коментаришући чињеницу да се ЕУ не свиђа идеја да САД именују специјалног изасланика за Балкан, британски налитичар објашњава да су САД "предале Европској унији `бебу` – БиХ, а саме се повлаче из региона, па чак на Косову настоје да Европљани преузму ствари у своје руке, као и трошкове".
Он сматра да ће, упркос томе што је несумњиво да Влада Србије и нова америчка администрација желе да унаприједе српско-америчке односе, проблем Косова представљати и даље "трн у оку".
Што се тиче обећања америчке помоћи за убрзање евроинтеграција Балкана, Американци то могу у Бриселу погурати, али је проблем што Европљани неће прихватити – сматра Алмонд.
"Тренутно је највећи проблем умор од проширења који влада Европом, што све земље-кандидате за евроинтеграције чини жртвама. Старо језгро чланица Европске уније осјећа на својим плећима осиромашење због свјетске рецесије, много њихових грађана осјећа да је цијена проширења виша него што су спремни да плате" – упозорава Алмонд.
Он наводи да је, раније, европско грађанство било, у суштини, незаинтересовано за питање проширења Уније, осим генералног става да је то добар пројекат.
"Али, сада је ситуација другачија. Углавном због економских проблема у Ирској и другдје, преовлађује став да даље ширење ЕУ није добра идеја, упркос томе што проширење није проузроковало њихове проблеме. Наставку процеса проширења испријечили су се и други проблеми: предстојећи избори у европским земљама, али и неизвјесност у вези питања како ће европски политички систем функционсати када Лисабонски уговор буде усвојен" – закључио је Алмонд.
