Prema njihovom najgorem scenariju, Rusija i Turska će
ohrabrivati svoje eksponente na Balkanu, Srbiju i Albaniju, da im pomognu u
prekrajanju granica u regionu. Srbija, uz rusku pomoć, mogla da anektira velike
delove Bosne koju naseljavaju etnički Srbi, dok bi Turska podrška mogla da
pomogne Albaniji da preduzme sličan manevar, ne samo na pretežno albanskom
Kosovu, već i u Makedoniji, gde bi većina pripadnika znatne albanske manjine
volela da se ujedini sa matičnom zemljom, navodi američki list.
Tok događaja je teško predvideti, smatraju, otkad pristalice
stranaka koje se zalažu za Veliku Albaniju iskazuju pretenzije na neke
teritorije koje se nalaze u Srbiji biće teško za dve zemlje da se dogovore oko
nove mape. Ali ni to nije nemoguć ishod, iako će ta ideja pre dati inspiraciju
zlikovcu iz filma o Džejmsu Bondu nego nekom ministru spoljnih poslova, a broj
onih koji žele da budu zlikovci iz filmova o Džejmsu Bondu kao da ovih dana
preplavljuje svetsku politiku.
Situacija na Balkanu se raspleće i Zapad mora da brine o
više stvari, prenosi "Vol strit žurnal", ne samo o ruskom mešanju,
već i o Turskoj koja sve više postaje NINO (NATO samo po imenu), jer uprkos
velikim turskim sumnjama prema odnosu sa Rusijom, predsednik Redžep Tajip
Erdogan sve tešnje sarađuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Turska i Rusija su se zbližile zahvaljujući svom opozicionom
stavu prema Nemačkoj i Evropskoj Uniji. Rusi ne samo da mrze NATO, oni EU vide
kao prepreku svojoj ulozi velike sile po pitanjima Evrope, a i Turska se
okrenula protiv EU i traži oslonac u sukobu protiv Nemačke i njenih saveznika u
EU. Za Rusiju i Tursku mogućnost prouzrokovanja sukoba na Balkanu s relativno
niskim rizikom i troškovima je suviše dobra da je propuste, ocenjuje "Vol
strit džurnal".
Države kao što su Srbija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo i
Bosna i Hercegovina, tvrdi list, radije bi bile članica EU nego saveznica
Rusije ili Turske. Ali nade u skoro učlanjenje u EU blede. Evropa je izgubila
Britaniju i imala teških momenata u sređivanju odnosa sa članicama kao što su
Mađarska i Poljska. Dvadesetosmorka će uskoro biti dvadesetsedmorka, a članice
EU nemaju veliku želju da prime pet novih "buntovnih država", koje će
otežati upravljanje Unijom i očekivati finansijsku pomoć i to tada kada će
postbregzitski budžet EU već biti rastegnut.
I Srbi i Albanci nagoveštavaju da ako Zapad ode oni će
gledati u pravcu istoka, a to će značiti pomeranje ka nacionalističkoj agendi
uz rusku i tursku pomoć. Za EU nova runda balkanskog haosa biti katastrofa –
izbeglice, kriminal, radikalizacija balkanskih muslimana, velike prilike za
protivničke snage da steknu uticaj na troškove EU. Ali, EU ne smatra da može
samostalno da upravlja Balkanom, već će i SAD morati da budu deo rešenja.
– Iako su svađe na Balkanu trivijalne u poređenju sa većim
problemima u drugim zemljama, ono što se dešava na Balkanu ne ostane uvek na
Balkanu, a NATO i EU bi se mogle pretvoriti u jezgro još jednog kruga
balkanskog krvoprolića. Ova kriza ima potencijal da redefiniše odnose SAD-EU u
narednim decenijama – izaključuje Vol strit žurnal.
Izvor: Blic
