САРАЈЕВО – Најновији напади старјешине џамије краљ Фахд у Сарајеву Мудериса Незима Халиловића на Републику Српску и све што се у БиХ српским зове, нису изненађење, већ слика и прилика оног што БиХ тек очекује, сматра политички аналитичар Џевад Галијашевић.
"Да се Мудериса нешто пита, БиХ не би била утемељена на Дејтонском споразуму, већ на Ку`рану. Мудерис показује какву БиХ он и његови истомишљеници желе, а то је држава уређена по шеријатским законима. Не ради се овдје о теологији, већ о покушају да се ислам наметне као идеологија, политичко уређење, смисао живота", навео је Галијашевић, који тврди да је Халиловић Мудерис други човјек вехабијског покрета у БиХ, док је први поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић.
Он је за сутрашње издање "Фокуса" рекао да се Мудерис и њему слични неће задовољити радом и проповиједањем у џамијама, већ настоје на све могуће начине цјелокупно друштво потчинити исламу.
Зато и не чуде, сматра Галијашевић, отворени напади на РС и позиви међународној заједници да укине РС, нити Мудерисово примитивно скрнављење лика и дјела нобеловца Иве Андрића.
Он је рекао да Халиловић Мудерис говори у име три одсто Бошњака који су се изјаснили као сљедбеници вехабијског тумачења ислама.
Галијашевић је подсјетио да је џамија краљ Фахд власништво Саудијске Арабије и као таква представља центар селефизма у БиХ, можда чак и у Европи.
Јавна је тајна да је управо ова џамија, навео је Галијашевић, мјесто окупљања вехабија из цијеле БиХ и Европе, а све су гласнија упозорења страних обавјештајних служби и истражних органа да се под њеним сводовима крију и неки од најтраженијих терориста данашњице.
Халиловићево име нашло се и у извјештају британског Скотланд јарда, који је до џамије краљ Фахд пратио трагове терориста и њихових блиских рођака, осумњичених за напад на лондонску подземну жељезницу 7. јула 2005. године. Скотланд јард је тако дошао до сазнања да су четворица Британаца пакистанског поријекла, послије тог напада, отишла у БиХ и да су се неко вријеме крили у џамији краљ Фахд.
"Кад су у Сарајеву, британски муслимани остају у џамији краљ Фахд, чији је имам Мудерис познат по својим радикалним и екстремним схватањима", наведено је у извјештају.
Лист пише да је Незим Халиловић Мудерис завршио Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву, а након одслужења војног рока, уписује се на Ал-Азхар, гдје дипломира 1991. на Факултету арапског језика – одсјек арапске књижевности. Постављен је за имама Реповачке џамије у Коњицу, августа 1991. године, да би од јануара 1992. до септембра 1997. обављао дужност главног имама у Коњицу.
Током рата у БиХ био је командир "ДИЦ Мудерис" и командант 4. муслиманске славне бригаде. Два пута је рањаван и добитник је ратних признања: "Златни љиљан" и грб са златним мачевима.
Члан је Главног одбора СДА БиХ, а био је и посланик у парламенту БиХ од 1997. до 1999. године. Члан је Ријасета Исламске заједнице по службеној дужности и хатиб џамије краљ Фахд, наводи "Фокус".
