БЕОГРАД – Уколико Србија до краја марта сљедеће године Међународном суду правде у Хагу поднесе контратужбу против Хрватске, Загреб би могао да покуша да оспори надлежност овог суда.
"Када Србија буде уложила контратужбу оцијенићемо које све могућности имамо. На столу је и оспоравање надлежности Суда", рекао је хрватски министар правде Иван Шимоновић, који је и шеф хрватског правног тима пред Међународним судом правде.
Професор Тибор Варади, дугогодишњи заступник у процесима пред највишим судом УН, рекао је да би му било тешко да замисли да се суд сада прогласи ненадлежним.
"То би било бизарно и нелогично, јер је реч о истим странкама. Ако постоји одлука о надлежности по тужби Хрватске, исто треба да важи и за српску контратужбу. Мада, ја сам лично веровао, а и даље верујем, да је Суд по хрватској тужби требало да се прогласи ненадлежним", сматра Варади.
Крај марта је рок који је Суд дао Србији да одговори на хрватску тужбу, па се у оквиру тог одговора може наћи и контратужба.
Међународни суд правде у Хагу прогласио се у новембру прошле године надлежним за тужбу Хрватске против Србије, у којој се тврди да је званични Београд одговоран за геноцид, наводно почињен над несрбима током рата 1991-95. године.
Одлуком је тада одбачен приговор Србије да највиши суд УН није надлежан зато што у вријеме подношења тужбе, у јулу 1999. године, тадашња СРЈ није била чланица УН, нити потписница Конвенције о геноциду.
За одбацивање приговора Србије, гласало је 10, а за усвајање седам судија.
Било је то трећи пут да се Међународни суд правде изјашњава о правном статусу бивше СФРЈ, односно СРЈ, чија је насљедница Србија.
За разлику од одлуке из 2004. године, када је пресудио да није надлежан по тужби СРЈ против 10 земаља чланица НАТО због нелегалне примјене силе и бомбардовања СРЈ, овога пута Међународни суд правде одлучио је да је надлежан, као и када се прогласио надлежним по тужби БиХ која је, такође, била тужила Србију за геноцид, 1996. године.
