ЊУЈОРК – Савјет безбједности УН одржаће данас отворену дебату о ситуацији у БиХ током које ће високи представник Валентин Инцко поднијети извјештај.
На сједници ће учествовати и предсједавајући Предсједништва БиХ Харис Силајџић, иако Предсједништво БиХ о томе није донијело одлуку, нити се усагласило у вези са дебатом у Савјету безбједности и платформом за наступ.
Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић упутио је јуче писмо генералном секретару УН Бан Ки Муну у којем га је обавијестио да ставови које у свом обраћању буде износио предсједавајући Предсједништва БиХ не представаљају званичне ставове БиХ, него личне ставове Хариса Силајџића.
С обзиром да се Предсједништво БиХ није консензусом усагласило о представљању, наступу и политичким ставовима на дебати, нико нема право да у име БиХ подржи извјештај високог представника о БиХ у Савјету безбједности, који, како је навео Радмановић, садржи низ нетачних оцјена о ситуацији у БиХ.
Радмановић је од генералног секретара УН и предсједавајућег Савјета безбједности за овај мјесец затражио да његово писмо буде прослијеђено свим чланицама Савјета безбједности као званични документ и да тако буде третирано.
Писмо генералном секретару УН упутио је и предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић, који је указао да у БиХ није могуће постићи легитиман и трајан напредак, све док је земља оптерећена међународним службеником који упорно поступа без икаквог освртања на владавину права.
Наводећи да се то односи на високог представника и његова “бонска овлаштења”, Шпирић је нагласио БиХ неће убрзати свој евроатлантски пут све док у БиХ буде присустан страни интервенционизам.
Шпирић је у писму упућеном Бан Ки Муну и амбасадору Либана у УН Навафу Саламу, чија земља тренутно предсједава Савјетом безбједности, навео да није сагласан са великим бројем констатација из извјештаја високог представника, додајући да су власти у БиХ оствариле значајан напредак и на ентитетском и на нивоу БиХ.
Из ОХР-а јуче је саопштено да ће Инцко у говору у Савјету безбједности УН нагласити да су, у случају реформе визног режима, власти у БиХ показале да су способне да одговоре на логику захтјева јавности и апеловати да тај модел буде примијењен и на друге реформе које су до сада биле блокиране.
Високи представник ће, како се наводи, апеловати на власти у БиХ да искористе могућности створене изузетно побољшаним односима у региону како би убрзали напредовање земље у правцу евроатлантских интеграција.
Медији су раније пренијели да Инцко у извјештају, између осталог, наводи да је БиХ у посљедњих шест мјесеци остварила напредак у испуњавању услова за визну либерализацију и укључења у Акциони програм за чланство у НАТО (МАП), што је условљено рјешавањем питања војне имовине, али да стагнира у спровођењу осталих реформи.
Осим Инцковог извјештаја Савјету безбједности УН достављен је и извјештај Владе Републике Српске (РС) о ситуацији у БиХ у којем се наводи да сталне злoупотребе високог представника у БиХ указују на потребу затварања ОХР-а и да подршка за то расте међу члановима Савјета за имплементацију мира, званичницима ЕУ и међу међународним експертима.
“Влада је увјерена да ће, када незаконито мијешање ОХР-а буде окончано, изабрани лидери БиХ интензивирати дијалог, убрзати политички напредак и побољшати живот грађана БиХ”, наводи се у извјештају Владе РС.
У извјештају се подсјећа да је и након новембра прошле године, када је прослијеђен ранији извјештај Владе РС, високи представник у БиХ наставио са издавањем извршних наредби које знатно превазилазе његов правни мандат према анексу 10 Дејтонског споразума и које крше људска и демократска права гарантована Уставом БиХ.
Влада РС поручује да свака реформа Устава БиХ мора произаћи из консензуса унутар БиХ умјесто да буде наметнута споља, да треба очувати основне механизме заштите Дејтонског споразума и да та реформа не треба бити везана за затварање ОХР-а.
БиХ је од 1. јануара ове године нестална чланица Савјета безбједности, па уз пет сталних чланица гласа и доноси одлуке.
