САРАЈЕВО – Уколико би сада били одржани избори у БиХ највише гласова за бошњачког и хрватског члана Предсједништва на подручју Федерације БиХ освојили би кандидати Странке за БиХ Харис Силајџић и СДП-а БиХ Жељко Комшић.
Oво су резултати истраживања које је за потребе пројекта “Мисли БиХ” провела Агенција за стратешко комуницирање ЦМЦ.
Према овом истраживању, Силајџић би у овом тренутку на изборима за бошњачког члана Предсједништва БиХ освојио 12,24 одсто гласова бирача са подручја ФБиХ, а слиједе кандидати СДА Бакир Изетбеговић са 8,93 одсто и Странке за бољу будућност Фахрудин Радончић са 7,72 одсто.
Резултати показују да је Комшић са 32,5 одсто гласова бирача са подручја ФБиХ главни кандидат за хрватског члана Предсједништва БиХ, док му је најозбиљнији противкандидат са 26,38 одсто гласова Мартин Рагуж из ХДЗ-а 1990.
Преостала два кандидата са хрватског члана Предсједништва БиХ – Борјана Кришто из ХДЗ-а БиХ и Јерко Иванковић из Народне странке “Радом за бољитак” добили су повјерење 7,32, односно 4,01 одсто испитаника.
Истраживање показује да ће ови избори за чланове Предсједништва БиХ бити најнеизвјеснији досад.
Значајан је постотак засад неопредијељених бирача или оних који су се одбили изјаснити и то чешће међу Бошњацима него Хрватима, што се, како оцјењује ЦМЦ, може објаснити и изостанком јаче кампање бошњачких кандидата, док се она међу хрватским већ добро заоштрила.
Агенција оцјењује да је, према истраживању, очигледно да ће се битка водити за сваки бошњачки глас, што ће дијелом утицати и на сада значајну подршку Бошњака Комшићу и вјероватно смањити разлику у односу на Рагужа, који ће морати да ради на томе да уз апсолутну подршку Хрвата, освоји и нешто гласова Бошњака.
ЦМЦ истиче да би додатну неизвјесност у садашње односе могло донијети и евентуално одустајање Иванковића из трке за Предсједништво БиХ, јер има тек симболичан број гласова, али довољан да поремети равнотежу водећег двојца хрватских кандидата.
Истраживање је показало да јавност није спремна да изнесе своје ставове у односу на политичке партије, док отворено показује опредјељеност и афинитете према предсједничким кандидатима.
На питање “За кога ћете дати глас у Предсједништву БиХ” од укупно анкетираних 1 555 грађана ФБиХ, одговор је дало 1 000, док је 555 или 35,76 одсто изјавило да не знају или су одбили да одговоре.
Истраживање је рађено на случајном, стратифицираном и репрезентативном узорку грађана ФБиХ, са интенцијом да се добију као битне одреднице националног идентитета. Истраживање је рађено методом телефонског анкетирања 15. и 16. јула.
