Стефан Каргановић, предсједник удружења Историјски пројека Сребреница, оштро је критиковао иступање амбасадора САД у БиХ, Чарлса Инглиша, који је рекао да се не може толерисати негирање геноцида у Сребреници.
Каргановићево реаговање преносимо у цјелости:
Иступајући на конференцији „Сјећање: кораци према свијетлој будућности,“ коју су организовали Удружење логораша БиХ и Центар за правду и помирење, амабасадор САД у Босни и Херцеговини, Чарлс Инглиш, рекао је, како преноси „Дневни Аваз“ од 8 јула, да се „Негирање геноцида у Сребреници од људи у овој земљи не може толерисати.“
Стране дипломате нису арбитри шта се може, или не може, толерисати у земљи у којој су акредитовани. Оно што се не може толерисати јесте покушај овог страног дипломатског представника да властима и грађанима БиХ прописује шта смеју, а шта не смеју, у својој земљи да мисле и кажу.
Амбасадору Инглишу треба да је савршено јасна чињеница да Устав САД свим грађанима гарантује неограничено право на слободу мишљења и јавног иступања по сваком питању, freedom of expression, и то без најмањег изузетка.
Право на слободно изражавање у Сједињеним Државама посебно се љубоморно брани управо када се ради о питањима од изузетног јавног значаја. У Босни и Херцеговини, Сребреница је управо такво, контроверзно, питање у односу на које су ставови у локалном друштву изразито подељени и супростављени.
Ако себе сматра представником демократске државе, амбасадор Инглиш је дужан да те разлике у мишљењима поштује и да покуша да их схвати, а не да их својим непримереним интервенцијама гуши.
Супротно од необавештених тврдњи амбасадора Инглиша, питање Сребренице отворено је широм и у свим аспектима, како у односу на број жртава тако и на правну квалификацију злочина. Оно зато представља легитиман предмет научног истраживања и јавне расправе. Као што би се на слободан начин о том питању расправљало у Сједињеним Државама, и грађани и јавне личности у Босни и Херцеговини имају неприкосновено право да се на исти начин тим питањем баве.
Министарство иностраних послова Босне и Херцеговине требало би амбасадора Инглиша да позове на разговор да га упозори да његове изјаве представљају озбиљан искорак из јасно дефинисаних оквира његових дипломатских дужности.
Он не сме да коментарише унутрашња питања земље домаћина на такав начин да узима страну једног сектора локалног друштва против другог.
Амбасадор Инглиш треба да добије јасну поруку да је његово иступање по питањима која се налазе ван описа његовог радног места и ван оквира његове диломатске улоге непримерено и неприхватљиво и да то представља увреду грађанима и суверенитету земље у којој је акредитован.
