БЕОГРАД – Руски амбасадор у Београду Александар Конузин оцијенио је да би приједлог Русије о стварању нове концепције европске безбједности требало да интересује Србију, с обзиром на то да је једина држава у Европи коју покушавају да рашчлане.
"За посљедњих сто година по њој је два пута прошао смртносни ваљак свјетских ратова. Она је била једина европска држава послије Другог свјетског рата коју су бомбардовале чланице војног савеза. Србија је једина држава коју силом покушавају да рашчлане", навео је Конузин.
Он је рекао да руски приједлог отвара нове могућности за формирање стабилне и праведне архитектуре евроатлантске безбједности и додао да Русија, у принципу, не предлаже ништа друго него колективно и поштено разматрање заједничких проблема.
"Хајде да радимо заједно", поручио је Конузин, напомињући да је приликом недавне посјете Београду руског предсједника Дмитрија Медведева овај приједлог наишао на позитивну реакцију у Србији, која није ни у једном војном савезу.
Појашњавајући шта значи руски приједлог нове европске безбједности, Конузин је навео да је ријеч о правно обавезујућем Споразуму о европској безбједности и додао да је потребно стварање механизама који ће гарантовати недјељивост безбједности од Ванкувера до Владивостока, а не само до Белостока, на граници Пољске и Бјелорусије.
Он је упозорио да би довело до фрагментације безбједности, ако би свако ту безбједност градио за себе, не обазирући се на интересе других, те оцијенио да садашњи систем европске безбједности не одговара реалности, с обзиром на то да је формиран токм "хладног рата".
Појашњавајући садржај руског приједлога, Конузин је међу првима навео потврду основних принципа међудржавних односа, односно поштовање суверенитета, територијалног интегритета и независности држава, немијешање у унутрашње ствари, недопустивост употребе силе.
Он је додао да морају бити потврђене обавезе да се сопствена безбједност не осигурава на уштрб других, да се поштује право сваке државе на неутралност и да ниједна земља или организација не могу имати ексклузивна права на очување мира и стабилности.
Према његовом мишљењу, то значи и формулацију контроле наоружања и одустајање од сталног стационирања војних снага изван граница своје територије, као и утврђивање једнаких принципа регулисања конфликата и, прије свега, недопустивост њиховог рјешавања уз употребу силе, већ уз договор земаља.
Конузин наводи да би потписинице овог документа пружале заједнички отпор новим пријетњама и изазовима као што су ширење оружја за масовно уништење, међународни тероризам и трговина наркотицима.
