ХАГ – Иако српске и ”косовске власти” полажу наду, необавезујуће мишљење Међународног суда правде – главног правосудног органа УН – о томе да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу са међународним правом биће донесено са великом опрезношћу, оцјењују стручњаци за међународно право.
Међународни суд правде саопштиће у четвртак, 22. јула, у Хагу савјетодавно мишљење о томе да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу са међународним правом.
“Очекујемо по Србију позитивно мишљење Међународног суда правде /МСП/ о легалности проглашења независности Косова, коју Београд не признаје”, изјавио је за АФП премијер Србије Мирко Цветковић, напоменувши да је ријеч о јужној српској покрајини.
Премијер Цветковић је рекао да будућност цијелог региона не може да се гради на кршењу међународног права и додао да је његова влада “спремна за разговоре о статусу Косова”.
Са своје стране ”косовска влада” се нада да ће Међународни суд подржати декларацију о независности, донесену 17. фебруара 2008. године, и да ће тако отворити пут државама и међународним организацијама које још нису признале да то и учине.
” ‘Косовска влада’ вјерује да ће ова одлука бити у складу са интересима народа на Косову, њихове опредијељености и одлуке ‘институција’ да Косово прогласе као независну државу”, рекао је Хашим Тачи.
Европљани су, међутим, за резолуцију Генералне скупштине УН која се залаже за “наставак дијалога како би се постигао споразум о свим неријешеним питањима у перспективи заједничке интеграције Србије и Косова у ЕУ, изјавио је АФП-у извор из европске дипломатије.
Према ријечима стручњака за међународно право, Међународни суд правде требало би да буде што је више могуће неодређен како би се избјегло да преседан ”независности Косова” не пробуди амбиције других.
“Суд ће покушати да избјегне стварање преседана, јер би у том случају друге мањине слиједиле њихов примјер”, објаснио је за АФП Виљем ван Генугтен, професор међународног права на Универзитету у Тилбургу.
Према ријечима Жан д'Аспремона, експерта међународног права на Универзитету у Амстердаму, Међународни суд правде “неће никада признати право на отцјепљење”. “То би отворило Пандорину кутију”, упозорава он.
До сада ”независност” јужне српске покрајине Косова, у којој живи два милиона становника, од чега су 90 одсто Албанци, признало је 69 држава, међу којима и САД и 22 од 27 држава ЕУ.
Генерална скупштина УН 8. октобра 2008. године, резолуцијом усвојеном на приједлог Србије, затражила је од Међународног суда правде савјетодавно мишљење о једнострано проглашеној независности Косова.
Пред Међународним судом правде од 1. до 11. децембра 2009. године одржана је вишедневна јавна расправа о овом питању, у којој су учествовали представници тридесетак земаља чланица УН, међу којима и Србије.
Своје аргументе изнијели су пред Судом и представници власти у Приштини.
Оцјену да је проглашење независности Косова у супротности са међународним правом, осим Србије, изнијеле су Кина, Русија, Шпанија, Румунија, Кипар, Аргентина, Бразил, Боливија, Азербејџан и Бјелорусија.
Од 1946. године, када је основан Међународни суд правде, Суд је на захтјев УН дао 25 савјетодавних мишљења.
