Међународни суд правде саопштиће следећег четвртка свој став о томе да ли је одлука привремених косовских институција о проглашењу независности била у складу или против међународног права.
Одлука главног судског органа Уједињених нација ће, како је саопштено из Хага, бити прочитана на јавној сједници којој ће моћи да присуствују представници свих држава које су биле учеснице овог, по многима, историјског процеса.
Иако став суда нема обавезујућу снагу његове одлуке имају велику тежину јер је ријеч о суду од највећег ауторитета у свијету.
Досадашња пракса суда је показала да петнаесточлано судско вијеће готово ни у једном случају није било једногласно.
Став већине судија биће званичан став суда, али реално је очекивати и да поједине судије које се не буду са њим слагале издвоје своје мишљење и образложе га.
Своју одлуку суд ће доставити и Генералној скупштини УН која је и на иницијативу Србије затражила његово мишљење.
Пред овим органом државе које буду заинтересоване могу, позивајући се на став суда, покренути дебату. Незванично се може чути да би Србија могла бити та држава која ће иницирати нову расправу о Косову.
Посљедице судског става какав год био, како за „Политику” каже др Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, биће значајне.
„Ако је веровати листу ’Коха диторе’ који је први објавио када ће бити саопштено мишљење суда, он ће предложити специјални статус за сјевер Косова под међународним надзором, нешто попут источне Славоније после ’Олује’. Одлука суда утицаће не само на Србију него и на читав западни Балкан”, каже др Симић и наглашава да се Србија може надати да ће став бити такав да ће оставити простор за даље контакте са Албанцима, односно отварање нових преговора о статусу.
Према мишљењу Владислава Јовановића, бившег министра спољних послова СРЈ, одлука суда која би ишла у прилог Србији ставила би САД и друге велике силе пред нерјешиве проблеме јер би на њих био извршен велики морални и политички притисак. То би, како каже, потпуно уништило њихову тезу о посебности тог случаја јер је ријеч о квазиаргументу.
„Ако би одлука била соломонска и свакој страни омогућила да тражи аргументе за себе онда би се ова подељена ситуација наставила. С тим што би Америка и друге силе добиле крила да појачају притисак на земље које још нису признале да то учине. Вероватно би ангажовали и друге међународне организације, а не само европски парламент да делују у том правцу. Њима је важно да убрзају скидање проблема Косова са дневног реда светске политике”, сматра Јовановић.
Уколико би, пак, став био на штету Србије, односно ако би такозвани хуманитарни моменат однио превагу над правним, што је, каже Јовановић, тешко схватити јер је суд правна инстанца и од њега се очекује да да правно мишљење, то би било веома лоше за Србију јер би се сви позивали на одлуку суда и тешко би било спријечити даља признања. Све је, међутим, како каже, могуће јер је суд под великим америчким притиском.

