БЕОГРАД – Општи утисак након читања пресуде лондонског суда да не изручи Србији бившег члана ратног Предсједништва БиХ Ејупа Ганића јесте да је донијета на основу доказа и свједочења која су доста површна и која су се углавном базирала на политичкој аргументацији, наводи се анализи Тужилаштва за ратне злочине Србије.
Српско тужилаштво оцјењује да је правна страна предмета, односно постојање кривичних дјела и личне одговорности само укратко и паушално разматрано, те да је пресуда донијета на основу погрешних закључака и да је заснована на политичкој аргументацији свједока Ганићеве одбране, преноси београдска штампа.
Додаје се да је британски судија Тим Воркман признао да су се у предмету Ганића поставила компликована правна питања и да није довољно стручан да донесе ауторитативну одлуку.
Један од закључака анализе Тужилаштва је да је “судија поклонио вјеру свједоцима одбране који су тврдили да је захтјев за екстрадицију и процес који би се у Србији водио против окривљеног Ганића био политички процес, иако нико од тих свједока није имао увид у доказе о злочинима, нити присуствовао било ком суђењу за ратне злочине у Београду”.
У анализи се истиче и да је судија прихватио свједочење Дамира Арнаута, члана Ганићевог правног тима, да је било политичких договора са представницима Србије те да је суду предочена потписана изјава заштићеног свједока у којој је рекао да му је Арнаут тражио да промијени исказ и да исказ у корист Ганића.
Тужилаштво оцјењује да су нетачни закључци британског судије да су вођене двије истраге у којима је донијета одлука да нема мјеста вођењу кривичног поступка против Ганића, односно у Трибуналу и у БиХ.
Трибунал никада није спроводио сопствену истрагу у овом предмету, а истрага у БиХ није завршена – истиче српско Тужилаштво, које наводи да Филип Алкок, међународни тужилац у БиХ, током истраге није саслушао Ганића ни у својству окривљеног, ни у својству свједока.
“Додатна индикација у погледу објективности Алкока у овом предмету је да се он сам јавио одбрани окривљеног и понудио да свједочи у конкретном предмету”, наглашава се у документу српског Тужилаштва.
Ганић је осумњичен за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, када су у нападу припадника бошњачке полиције на колону ЈНА погинула 52 војника југословенске војске.
“Судија није улазио у велику количину понуђених доказа који су доказивали да су напад извршиле јединице под јединственом командом окривљеног Ганића”, навело је српско тужилаштво.
Подсјећа се на извјештаје Унпрофора од 3. маја 1992, изјаву Јован Дивјака да је Ганић замјењивао Алију Изетбеговића и 2. маја 1992, наводе Хасана Ефендића да су он и Ганић из зграде Предсједништва руководили акцијом 3. маја 1992, записник са 81 сједнице Предсједништва од 4. маја 1992. када Делимустафић каже да ће за акцију коју је Ганић водио морати неко да одговара и многи други.
