ВАШИНГТОН – У документима које је веб сајт “Викиликс” објавио, а тичу се подручја западног Балкана, види се да је тадашњи предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик био занимљив САД више од било ког другог регионалног политичара.
Додик је предмет чак 79 тајних америчких анализа, а поређења ради о предсједнику Србије Борису Тадићу има 31 документ, о бившем председнику Хрватске Стјепану Месићу 29 докумената, док о доскорашњем функционеру БиХ Харису Силајџићу постоје 33 депеше.
“Викиликс” је објавио и документа у којима се види начин на који су САД утицала на Француску током припрема за прознавање Космета.
То показују повјерљиве депеше које је амбасадор САД Крејг Стејплтон слао у Вашингтон у другој половини 2007. и првој половини 2008.
Маја 2007. амбасадор Стејплтон “брифинговао” је Вашингтон о томе шта треба да буду основе спољне политике нове француске владе.
“Морамо да заузмемо фронт пред Савјетом безбједности УН, што се тиче независности Косова. Морамо да Французима ставимо до знања да желимо да одиграју улогу у убјеђивању Русије да не уложи вето на резолуцију Савјета безбједности УН”, наводи се у депеши.
Уочи прве званичне посјете предсједника Француске Николе Саркозија америчком предсједнику Џорџу Бушу почетком новембра 2007. године, из Париза је Стејплтон послао неколико депеша. У једној од њих се Буш савјетује да “потврди Саркозијеву подршку независности Косова”.
“Саркози је већ неколико пута поновио да подржава независност Косова и од шефа дипломатије Брнара Кушнера тражио да у ЕУ издејствује консензус о овом питању”, каже Стејплтон.
Саркози је за то лобирао и у Москви, али од Путина није добио никакав одговор.
Французи нису спремни да признају независност прије краја 2007, јер страхују да то нема неподијељену подршку држава ЕУ, и надају се да ће Америка успети да убиједи косовске власти да треба да буду стрпљиве, наводи се у документима.
Највљено је тада да ће Саркози затражити од Америке да избјегне “драматичну реторику која би могла да понизи Србију”, али и да почне са политичким притисцима на државе као што су Грчка и Кипар, које се јавно противе било каквој независности.
Независност Косова – тада већ проглашена – била је тема и документа који је амбасадор Стејплтон послао Бијелој кући 19. маја 2008, двадесетак дана прије узвратне посете америчког лидера Паризу.
“Предсједниче Буш, Француска јесте одмах признала независност Косова, али оклијева са пуном примјеном те одлуке, због потенцијално дестабилизујуће улоге Србије (и Русије) у региону”, пише Стејплтон и наводи да је важно да Буш подсјети Саркозија да жели да наставе са примјеном Ахтисаријевог плана, али и да се слажу са њим што се тиче важности Србије за регионалну стабилност.
Стејплтон тај дио о Србији закључује поруком да “политички циљ Америке мора да остане евроатлантска интеграција читавог западног Балкана, укључујући и Србију и Косово”, али и опаском да је Саркози “много критичнији према Москви него што је био Ширак”.
“Викиликс” је објавио и депешу послату из Амбасаде у Паризу 15. децембра 2005. да је Савјет Европе веома забринут због информација да КФОР на Косову управља тајним затворима у којима се чувају затвореници ЦИА.
“Косово је ‘црна рупа’ за Комитет против тортуре Савјета Европе, а комесар за људска права Алваро Жил Роблес је још прије три године у јавност изнио оцјену да је `Бондстил`, можда, служио и као тајни затвор”, каже се у тој депеши.
(СРНА)
