Оптужница коју је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије подигнуло против Владимира Шекса, Бранимира Главаша, Ивана Векића и Томислава Мерчепа у начелу представља исправан правосудни одговор на злочине почињене у Вуковару и источној Славонији почетком 90их година.
Она засигурно јест политичка и претјерана у дијелу у којем се именовани оптужују за геноцид, али тематизира ратне злочине које су хрватске институције пропустиле процесуирати, истиче се у саопштењу Иницијативе младих за људска права из Хрватске.
Како даље стоји државно одвјетништво РХ (ДОРХ) пропустило је у оптужницу против Мерчепа ставити и злочине почињене у Вуковару прије него је Мерчеп у Загребу основао своју ноторну причувну јединицу полиције. Подсјећамо да је Иницијатива младих за људска права (Иницијатива) ДОРХ-у доставила више изјава чланова породица жртава која је ДОРХ пропустио искористити као доказни материјал. Уз изјаве достављене од стране Иницијативе, ДОРХ је на располагању имао и доказни материјал достављен од Међународног казненог суда за бившу Југославију.
Мерчеп мора одговарати и за злочине (отмице, нелегална хапшења, мучења и убиства цивила српске народности) у Вуковару између прољећа и јесени 1991. године. Подсјећамо да је ДОРХ пропустио у оптужницу ставити и злочине почињене у Госпићу од стране Мерчепове јединице.
Иницијатива је и раније позвала на процесуирање Ивана Векића јер за њега засигурно постоји довољно доказа да се покрене барем службена истрага. Он је као министар унутарњих послова знао за бројне злочине које није зауставио те их је пропустио адекватно санкционисати.
Из овог удружења истичу да су раније позвали и на покретање истраге о одговорности Шекса који је обнашао функцију шефа Кризног стожера за источну Славонију у Осијеку. ДОРХ је провео непрофесионалну и пристрану истрагу као игроказ за организације за људска права и међународну заједницу. Непрофесионалност ове истраге Иницијатива ће доказати у извјештају који је у припреми, а који ће бити објављен крајем септембра.
Позивају ДОРХ и Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије да размјене доказни материјал и сву релевантну документацију како би се провеле професионалне и потпуне истраге против именоване четворке у Хрватској и како би се на темељу релевантне истраге покренули (или проширили постојећи) спорови против њих.
У том смислу најоштрије осуђују изјаву Владимира Шекса који „не признаје оптужницу нити Тужитељство које је подиже“ јер тиме показује непоштовање према правном суставу уопће, будући да постоји споразум о сурадњи тужитељстава између Републике Хрватске и Републике Србије. Иако Тужилаштво у Србији каткад води политичке предмете, а на што су указивале и србијанске организације за људска права попут Фонда за хуманитарно право, он не смије рећи како не признаје ово правосудно тијело.
Тако си може дозволити и сутра рећи да не признаје правосудне институције РХ, као што то чине Главаш и његов ХДССБ. Шекс у томе показује своју тоталитарну нарав која признаје само оне институције и процесе на које има утјецај, као што је опће познато да је његов утјецај на хрватско правосуђе врло велик и вјеројатно представља једини разлог зашто још није одговарао за ратне злочине.
Премијерка Косор такође је, како се наводи, показала наприхваћање правосуђа разним изјавама, а задњи пут када је посебно поздравила Готовину и Маркача у Книну, а на што смо и раније упозорили. Такођер, предсједник Јосиповић из Њу Јорка поручује како је и Тихомир Блашкић био „погрешна особа у Хагу“ иако је правоснажно осуђен за ратне злочине. И премијерка Косор и предсједник Јосиповић овиме су осрамотили РХ и задужили се да члановима породица жртава упуте исприку.
С друге стране, и опорбени политичари попут Зорана Милановића дају изјаве које су у потпуној супротности с демократским и правним начелима. Подсјећамо, Милановић каже како „Хрватска и Србија требају напокон подвући црту и бавити се важним стварима“. Упућујемо Милановићу питање: Није ли важно осудити кривце за убиства, мучења, противправна затварања, отмице, силовања, гранатирања градова и друге злочине који су почињени у рату 1991. – 1995. на подручју РХ? Није ли важно задовољити правду и права жртава?
Бројне изјаве хрватских политичара у задњих неколико мјесеци показују одбијање правде и приврженост некажњивости. Тиме само показују да хрватско друштво нажалост још увијек вриједносно не припада Европи.
(Фронтал)
