Посјета Томислава Николића Бањој Луци у суботу, изазвала је реакције у Србији, али не због чињенице да је одржана Изборна скупштина СНС Републике Српске.
Више пажње и коментара посвећено је Николићевом oбраћању представницима медија, из којег су неки новинари извукли закључак да лидер СНС види РС као независну државу.
Медији у Србији су се посветили и Николићевој критици предсједника Србије Бориса Тадића, гдје Николић наводи да је потписивање Истамбулске декларације знак да актуелна власт у Београду „полако пушта РС низ воду”.
Он је помињао премијера РС Милорада Додика за којег рекао да је провео превише времена на власти и да је вријеме за нове снаге у Републици Српској.
У СНС су реаговали тако што су саопштили да подржавају Дејтонски споразум и стабилност у региону, а замјеник предсједника странке, Александар Вучић је за ”Политику” изјавио:
”Николић је рекао да се залаже за поштовање Дејтонског споразума и територијалног интегритета БиХ, као и територијалног интегритета РС у оквиру БиХ. Али, ако неко крене да руши Дејтонски споразум, да угрожава интегритет РС и да је уништава, онда Република Српска треба да има право да сама одлучује о својој судбини”
Оштар наступ
Аналитичари у Србији сматрају наступ лидера напредњака у Бањој Луци веома оштрим, па тако Милан Николић, коментаришући догађај, каже да такав наступ разумије прије свега као подршку Републици Српској и као критику Тадића и Додика да су превише попустљиви. „У овом часу не треба љуљати чамац него га смиривати”, додаје он.
Дејан Вук Станковић је оцијенио да су Николићеве изјаве много више у вези са приликама у Србији него што он посматра процесе који се догађају у РС и БиХ.
”У реду је да као опозиција у Србији критикује Тадића због политичких потеза и изјава, или због економске политике владе у којој доминира Демократска странка. Али да баш све што Тадић ради у региону и шире користите да бисте га критиковали и добијали овде поене…”.
Однос политичара у Београду према Бањој Луци
Анализе се баве и односом политичке елите у Србији према Бањој Луци и промјени тог односа у зависности од унутрашњополитичких прилика у Србији.
Николић мисли да се тај однос прилично мијења и да су унутрашње прилике у Србији оно што политичаре овдје највише занима, али додаје да ипак постоји једна мала константа у понашању према РС, јер „то су ипак Срби који живе у Босни”.
”Тамо је био један страшан рат и интерес је да онај дио грађанства у БиХ који чине Срби живи у миру са осталима. То је свима у интересу, осим, изгледа, неким људима као што је Силајџић, који су реваншисти и који би сада хтјели да мијењају резултате рата и да у миру постигну неке циљеве које нису постигли у рату. Већина других су конструктивни. Е сад, ту ’утрчава’ Николић и може се рећи да се више понаша као слон у стакларској радњи него као један вјешт политичар. Наравно, њему је у интересу да постигне одређене поене на домаћем тлу, али може на тај начин и да изгуби неке поене за Србе у Босни. Значи мора много више да размишља умјесто да буде вођен само сопственим политичким интересом овдје у Србији”, наводи Милан Николић.
Дејан Вук Станковић истиче да страначки доживљај политике доминира у политичком животу Србије, односно да се политика у Србији више-мање увијек своди на размишљање о томе шта је добро за сопствену странку се то односи и на РС али и на све друге теме о којима се политичари изјашњавају.
„Када је реч о конкретном питању, једно је када причате о томе када сте у опозицији и када имате велику амбицију да дођете на власт, а сасвим друго када на ту власт стварно дођете. Онда се ипак суочите са неким ограничењима као неко ко репрезентује државу, јер држава преузима неке међународне обавезе и укључена је у неке политичке и безбједносне процесе. И не вјерујем да се, када сте у улози државника, понашате идентично као када сте у улози страначког лидера који у датом тренутку формира странку у РС или, пак, у Србији имате амбицију да узмете тврдо национално оријентисане бираче”, каже Станковић.
Повезано:
