ЗАГРЕБ – Давор Иво Штир специјални изасланик премијерке Јадранке Косор за евроатлантску сарадњу, и један од кључних премијеркиних људи у артикулисању хрватске спољне и регионалне политике величао је усташе, пише „Јутарњи лист”.
Лист подсјећа и да је Штир као секретар ”Хрватске младежи” (омладине) Аргентине у децембру 1990. у Буенос Аиресу био је суиздавач публикације „Хрвати – народ без људских права” у којој се безрезервно велича НДХ.
Књига НДХ показује као државу рођену у самоодбрани хрватског народа од четничког терора и велича „херојства” усташке војске, а период од 1941. до 1945. описује као хронологију партизанских и четничких злочина уз прећуткивање усташких.
Та књига била би тек једно у низу издања које су након 1945. штампали екстремно десни хрватски емигрантски кругови да двојица од укупно тројице њених суиздавача данас нису високопозиционирани у хрватској власти, пише „Јутарњи лист”.
Осим Штира, књигу је суиздао Маријан Маркос Остојић који је преко 15 година запослен у Министарству спољних послова.
И Остојић који је сада у 60-им годинама, и десетак година млађи Штир рођени су у Аргентини, у хрватским емигрантским породицама, а у Хрватску су се доселили у првој половини 90-их, да би одмах по доласку у земљу добили посао у дипломатији.
Остојић и данас води маргиналну, крајње десну политичку странку Хрватска републиканска заједница која се јавно залаже за Хрватску у „природним” границама, то јест на Дрини, пише лист.
За разлику од Остојића, Штир, према тврдњама особа које су с њим непосредно сарађивале, након доласка у Хрватску није јавно износио екстремно десна политичка увјерења из младости.
Након студија у Аргентини каријеру је почео као чиновник у МВП-у, у одјељењу за УН, затим је био у амбасади у Вашингтону, па у хрватској мисији у сједишту НАТО-а у Бриселу.
У владу га је довео Иво Санадер и именовао својим савјетником за спољну политику, а у марту 2009. замјеником шефице свог кабинета.
Након Санадеровог одласка Штир је изборио повјерење хрватске премијерке Јадранке Косор, па га је она у новембру 2009. оставила у влади и именовала својим комесаром за евроатлантске интеграције.
У само неколико мјесеци Штир је стекао велику премијеркину наклоност, о чему говори и чињеница да га је овог прољећа из као дотадашњег обичног члана кооптирала у Предсједништво ХДЗ.
У самој књизи, збирци текстова из имигранстке штампе, пише се о „четничком и партизанском геноциду у НДХ, али о усташким злочинима, убиствима и депортацијама Срба, Рома, Јевреја и Хрвата антифашиста, о Јасеновцу, Старој Градишки и осталим усташким логорима нема нити слова.
Помиње се тек „погинуће 200 партијских активиста у Хрватској” приликом бјекства из логора Керестинец, али не и ко их је тамо интернирао и зашто.
О муслиманима се у књизи говори као о Хрватима муслиманске вјероисповјести, а о усташама се говори као о „нашој војсци” или „хрватским редарственицима”, пише лист.
