Лидер Странке за БиХ је злоупотребио гостопримство огранизатора 13. Међународног сајма привреде у Мостару за провокацију земље партнера.
Харис Силајџић је још једном показао да се у мутној води најбоље лови. Једино није најјасније шта, заправо, челни човјек СБиХ жели да улови?
На 13. Међународном сајму господарства у Мостару Србија је земља партер. Тај статус и гостовање предсједника Србије, Бориса Тадића, није сметао да са говорнице Харис Силајџић упути провокације на рачун земље партнера, оптужујући је да опструише споразум између двије земље и наводећи примјер Илије Јуришића “који као невин човјек труне у затвору”.
– Када више не можемо етнички да вас чистимо, онда могу да нас хапсе по свијету, сажетак је онога што је рекао Силајџић.
Нема друге Србије
Силајџић је у овој изјави алудирао на хапшење Ејупа Ганића, бившег члана сепаратног предсједништва БиХ у току рата, не заборављајући да подсјети како је данас рочиште на којем се одлучује о његовој судбини. Преко говорнице је пренио и кулоарске приче, по којима му је Борис Тадић поручио да тај процес у Лондону “није у интересу Србије”.
– Па која онда то Србија ради? – завапио је Силајџић, очигледно показујући да му је познат термин Друга Србија. Да ли да на њу рачуна као на природног савезника, или да су и “другосрбијанци” исти као и “првосрбијанци”, није, као и много тога у Силајџићевим изјавама, јасно.
Његов говор, поготово освртање на Декларацију о Сребреници усвојену недавно у Народној скупштини Србије, пратили су гласни повици из публике “Хајдемо одавде предсједниче”, “Шта ћемо ми овдје?” и слично.
Без обзира на све, након повратка на мјесто, Силајџића је чекала испружена рука Бориса Тадића; те су сви нестрпљиво ишчекивали шта ће одговорити предсједник Србије, након сонга који је послужио као интермецо.
Тадић о привредама и господарствима
Борис Тадић није демантовао у свом говору Силајџићеву изјаву да хапшење Ганића у Лондону на основу захтјева Србије “није у интересу Србије”, али је на крају, проглашавајући сајам отвореним, нагласио да води рачуна о “свим нашим језицима”. Тадић је, наиме, у току свог тринаестоминутног говора неколико пута паралелно употријебио ријеч “господарство”.
– Нико данас не може опстати у изолованом тржишту, сви данас у свијету траже нова тржишта. Када Србија тражи стране партнере, не ради то само због себе, него и због региона, сажетак је поруке предсједника Србије.
Заправо, само уколико би замијенили термин Западни Балкан са СФРЈ, уз додатак мантре да “ЕУ за Србију нема алтернативе”, говор би се могао потурити неком од предсједника Централног комитета Савеза комуниста Србије у посјети колегама у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини. Било је ту и заједничких језика, истог система образовања и компатибилних привреда.
Сад ћу да вам кажем
Најинтересантнији гаф, Тадић је направио подсјећањем да је он у вријеме ратних дешавања био професор психологије, те да сматра како “није добро на сваком скупу окретати се прошлости, него да се треба гледати у будућност”. Затим је оштријим тоном рекао како и даље постоје проблеми, који се не смију гурати под тепих, те се спремио да наведе неке од њих.
– Напримјер, ми недовољно чинимо на заштити конкурентности наше привреде, коју морамо заштитити од погубног дјеловања монопола, “конкретизовао” је причу о прошлости Тадић.
Затим је и даље говорио о економским темама и томе како је јуче био у Љубињу и да “савим мала финансијска инјекција може промијенити крвоток такве заједнице”.
– Сигурно је ситуација слична и у Западној Херцеговини, и зато сам ја овдје данас у Мостару. И бићу и у Сарајеву, и у Бањој Луци и било гдје ме зовнете. У том смислу можете рачунати на мене као предсједника Србије, закључио је Тадић и отворио манифестацију без икаквог предметнијег осврта на Силајџићев говор.
(извињавамо се због квалитета насловне фотографије, читав прилог је направљен уз помоћ мобилне телефоније и још је врућ, те визуелно унапређење слиједи ускоро)
