БЕОГРАД – Београд би најаву смањења броја припадника НАТО на Косову требало да искористи да постави питање коначног укидања Копнене зоне безбједности на административној граници Србије са Косовом и Метохијом, рекао је београдски аналитичар Душан Јањић.
"Сада је право време да Београд постави питање те зоне, да се не догоди да се НАТО повуче из те зоне, а да Београд не буде спреман да преузме одговорност или да се направи некакав неповољнији аранжман за Београд, као, например, да се трајно продужи постојање те зоне", каже Јањић.
Он истиче да је укидање безбједносне зоне ствар договора између Савјета НАТО-а и Београда, који би најаву повлачења дијела снага НАТО-а са Косова могао да искористи да постави питање сопствене безбједности и интереса, поготово кад је у питању копнена зона.
Јањић је навео да се поставља питање да ли најава генералног секретара НАТО-а Андерса Фога Расмусена јуче у Приштини о смањењу снага значи и смањење укупног КФОР-а или само НАТО јединица.
Он је оцијенио да је сигурно да ће НАТО косовске Албанце слати и као полицајце и као специјалне јединице у кризна подручја изван Европе и да је албанска популација један од ресурса који ће искористити НАТО, поготово у исламском свијету.
"Можете бити чланица НАТО-а и да немате војску, довољне су безбедносне снаге. Албанска популација на Косову је изузетно млада, њен просек је 27 година", рекао је Јањић и додао да је много људи имало и дан-данас има контакт са оружјем, па је "боље да их пошаљу у те мисије, него да се они баве криминалом".
Према његовим ријечима, Косовске снаге безбједности су "патент НАТО-а", односно то су добро обучене антитерористичке јединице, у којима има око 2 000 припадника, али је потенцијал за обуку и регрутовање већи.
Јањић додаје да НАТО смањује снаге на Косову због потребе да обезбиједи већи број војника изван Европе.
"Откада је НАТО дошао на Косово, осим мартовског насиља 2004. године, када се НАТО није прославио, није било већих безбједносних изазова", додао је он.
Јањић наводи да по питању смањења снага НАТО примјењује исти критеријум као у БиХ, односно то не значи да су политички проблеми ријешени и да је безбједносна ситуација добра.
"Они остављају већи број полицајаца и то из редова локалног становништва, па треба сада очекивати да ће НАТО интензивно радити на стварању косовских безбједносних снага да би оне преузеле функције које врши НАТО", каже Јањић.
Он напомиње да је став да је Косово приоритет за НАТО јасно утврђен још за вријеме бомбардовања тадашње СР Југославије.
Јањић додаје да је циљ НАТО-а остао да на Косову заведе ред и мир, да Косово као државу укључи у овај војни савез и да НАТО не доживи пораз, него да побиједи у покрајини, односно да се војно повуче без великих губитака.
