Бања Лука – Замјеник главног тужиоца и руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ, Дејвид Швендимен, тврди да изречене затворске казне за почињене ратне злочине од 1 118 година за Србе, 146 за Хрвате и 41 година за Бошњаке нису показатељ пристрасног рада Суда и Тужилаштва БиХ.
"Ту се морају имати на уму казне које су примјерене почињеном кривичном дјелу", рекао је Швендимен у интервјуу за Радио-телевизију Републике Српске.
Он тврди да одјељење на чијем је челу до сада "дјеловало на врло правичан начин", додајући да Тужилаштво БиХ има критеријуме на основу којих је одредило који су предмети приоритет, као што су тежина почињеног дјела, висина одговорности актера и утицај почињеног дјела на јавност.
Коментаришући чињеницу да су већина осуђених пред Судом БиХ Срби, Швендимен је рекао да Одјељење за ратне злочине Тужилаштва БиХ "покушава да организује свој рад и да примјени критеријуме на начин да дјелује што је могуће више објективније".
Одговарајући на питање зашто нису процесуирани злочини у Сијековцу и Купресу, те предмети Добровољачка улица и Тузланска колона, Швендимен је рекао да постоји интерес за ове предмете, али да постоје и критеријуми на основу којих је одређено који су предмети приоритет.
Према Швендимену, ови критеријуми су разлог што је Тужилаштво БиХ процесуирало ратне злочине почињене над Бошњацима у Братунцу и Сребреници 1995. године, али не и злочине почињене над Србима у Братунцу 1992. године.
"Радићемо и на дјелима из 1992. године из Зворника и Братунца и то уопште није упитно, једино што је упитно је када ћемо добити прилику и ресурсе да кренемо са тим", рекао је Швендимен и додао да Тужилаштво БиХ мора да ради у једном разумном року и по одређеном редосљеду, а не насумично, јер би на тај начин, како је навео, губило ресурсе.
Одговарајући на питање колико је Тужилаштво БиХ процесуирало кривичних пријава од укупно 750, колико је МУП РС од 1992. до 2008. године поднио против 6 756 лица за почињене ратне злочине над 21 500 Срба, Швендимен је рекао да су то кривичне пријаве, а не предмети, који захтијевају даљу истрагу како би се довели до фазе подизања оптужнице.
"Сарађујемо са МУП РС и имамо увид у те списе. То су кривичне пријаве, а не предмети, који захтијевају даљу истрагу како би се довели до фазе подизања оптужнице. Покушавамо да примјенимо критеријуме на све ове предмете", рекао је Швендимен.
Одговарајући на питања шта је Тужилаштво БиХ урадило на процесуирању предмета Атиф Дудаковић, против кога су предсједник и премијер РС прије неколико година поднијели кривичну пријаву за ратне злочине, Швендимен је рекао да не може да говори о конкретним предметима, додајући да "није адекватно говорити о истрагама док су оне још у току".
Швендимен сматра да још није вријеме да међународни тужиоци и судије оду из БиХ.
"Вјерујем да су у посљедњих неколико година, када су заживјеле ове институције, донесени програми и установљене праксе за које је још увијек потребно одређено вријеме како би узнапредовале, а међународни тужиоци и судије су одиграли важну улогу у томе", рекао је Швендимен.
Одговарајући на питање да ли то говори на којем је нивоу правосуђе у БиХ и да међународни тужиоци и судије нису испунили циљ због кога су дошли у БиХ, Швендимен је рекао да је то знак да је ово један експеримент који се нигдје другдје у свијету није радио.
