Формирање Савјета министара није никаква прекретница за БиХ и стога се то питање развлачи цијелу годину. Много далекосежнија питања су попис, војна имовина и рјешење притужби Сејдић/Финци.
Ако се та питања ријеше по жељи унитарног сарајевског политичког круга, Република Српска би у будућности могла имати озбиљних проблема. Веома лако се у питањима пописа, чија “надлежност” траје цијелу једну деценију, отворе могућности за уставни нестанак Срба у БиХ или се да трајни пристанак да припадници народа који не живе на некој територији владају том територијом.
Слично је и са војном имовином. Јасно је да сарајевска унитарна држава жели да на теритоприји Републике Српске створи екстериторијална подручја која су власништво Сарајева и да на тај начин изврши ватиканизацију Републике Српске. Те територије, које би се књижиле као власништво БиХ, биле би трајни камен укопник о врату Републике Српске.
Стога не треба да заваравају изјаве званичника ОХР-а и других о томе како ће се борити за јаку Републику Српску и слично. Диосад није било доказа да нам неко долази са медом и млијеком
Република Српска нема времена да пропушта прилике за своје трајне гаранције. За разлику од међународних деструктиваца који, као на примјеру Косова, имају и стољећа на располагању.
(snsd.info/Фронтал)
