БАЊА ЛУКА – Избори! Дан када сви пунољетни грађани имају право да изађу и изаберу свог политичког представника, особу која ће одлучивати о даљој судбини државе у којој живе.
Нажалост, чињеница је, да то право искористи само нешто мало више од половине грађана. Остали апстинирају. Не желе да бирају своје лидере, а већински проценат гласача који не излазе на изборе – чине млади. Посебно од 18 до 25 година.
Велики број младих људи не жели да учествује у креирању политичког лидерства, а при томе истичу углавном разочарење и незадовољство досадашњим дјеловањем политичара. Славица Радић, студент Филозофског факултета, не излази на изборе, јер је убјеђена да њен глас неће ништа промјенити.
– Искрено, не излазим на изборе јер немам за кога гласати. Разочарана сам у наше политичаре. Сви они желе само да се дограбе позиције и обећавају куле и градове, а када дођу до фотеље забораве своја обећања ", разочарана је Славица.
Ово је уједно и опште мишљење омладине и један од разлога због чега не желе да гласају.
Велики дио младих људи који не излазе на изборе чине студенти. Један од разлога томе је зато што на тај дан буду у граду у ком студирају, па је немогуће да изађу на изборе. Међу њима је Сања Бошковић, студент Филозофског факултета у Бања Луци, а родом је из Билеће.
– Ја бих радо изашла на изборе, али је проблем што тај дан увијек будем у Бања Луци и никако не могу отићи у Билећу само да гласам. Није ми јасно зашто Влада не обезбједи превоз студентима да оду на изборе, каже Сања.
Зашто Влада не обезбједи студентима превоз на изборе, питали смо потпредсједника ПДП, Бранислава Бореновића, који каже да би се то омогућило треба да се промјени изборни закон :
– Људима који у том тренутку нису у могућности да гласају треба обезбједити могућност гласања поштом или електронским путем, истакао је Бореновић.
Он сматра да млади не излазе на изборе јер немају повјерења када је политика у питању и по њему, једини начин да се створе промјене, је политичко ангажовање младих.
– Млади требају бити потенцијал који се треба искористити да би се ствари мијењале, додао је Бореновић.
Предсједник за питања младих у Народној скупштини РС и члан главног одбора СНСД, Никола Баштинац, сматра да је тек посљедњих пет година политичке партије почињу обраћати пажњу на младе. Од 2004. дешавају се значајне промјене – појављују се млади на изборним листама са којима се млађа популација може поистовјетити.
– Још увијек довољан број младих не излази на гласање, али у посљедња четири избора евидентан је раст млађе популације, истакао је Никола Баштинац и додао да се политичари морају конкретније поставити према младима, а то је њихово укључивање, не само у политички, него и у бизнис центар.
Јелена Бјелица
