Zbog ove ekološke katastrofe ugroženi su stanovnici sela,
voćnjaci i vinogradi, oko 200 vrsta ptica koje nastanjuju okolinu, od kojih su
neke zaštićene.
Prema pisanju Večernjih novosti, posebna opasnost preti
peloidu – lekovitom blatu koje se nalazi u jezeru. Njega Specijalna bolnica za
rehabilitaciju i banja "Rusanda" puna dva i po veka koristi u lečenju
pacijenata. Sada kada je jezero presušilo, peloid ne može da se vadi, a sunce
koje nemilosrdno prži umanjuje njegovu količinu i kvalitet. Uz to, slana
prašina truje žitelje Melenaca.
Do isušivanja pojedinih delova Rusande, ponekad i celog
jezera, dolazilo je u sušnim periodima i ranijih godina. Na to utiče poremećaj
nivoa podzemnih voda izazvan izgradnjom hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav. Tada
se podloga – žitki mulj – po površini pretvara u tipičnu "slanu
pustinju". Usled dejstva čestih i jakih vetrova, karakterističnih za ovo
područje, dolazi do razdvajanja slane prašine iz isušenog jezera. Prašina
izaziva sušenje biljnog sveta na širem jezerskom području, a osim toga
isušivanje smanjuje lekovitost peloida.
Sve ovo se, nažalost, dešava i ovog leta, mada je početkom
2000. Javno preduzeće "Vode Vojvodine" sprovelo detaljna
hidrogeološka istraživanja radi obezbeđenja vodom ovog jedinstvenog prirodnog
dragulja u srcu Banata. Osam godina kasnije, Pokrajinska vlada je obezbedila
šest miliona dinara za projekat oživljavanja Rusande. Najavljeno je kopanje
nekoliko bunara koji će sprečiti isušivanje jezera u ekstremnim klimatskih
prilikama. Verovalo se da je preostala "suza" nekadašnjeg Panonskog
mora u Melencima tada trajno zaštićena, ali najnovija dešavanja to demantuju.
– Da, uspešno smo realizovali projekat 2008. i iskopali
bunare. Ne znam šta je s njima i da li su u funkciji – kaže za
"Novosti" Ika Milivojev, u to vreme predsednik saveta MZ Melenci,
danas radnik na održavanju parka koji okružuje bolnicu i banju
"Rusanda".
Park i jezero su u sastavu Parka prirode
"Rusanda", koji zauzima skoro 1.200 hektara i pod zaštitom je države.
Ovim područjem neformalno upravlja bolnica koja se sve do prošle godine
grčevito se borila da dobije status zvaničnog upravljača. Presudio je Zavod za
zaštitu prirode, koji je prednost dao novoosnovanoj ustanovi "Rezervati
prirode" iz Zrenjanina. Povodom isušivanja jezera, nebrige i neodržavanja
parka prirode, u bolnici okrivljuju "Rezervate prirode".
– Zašto ga ne održavaju, a dobijaju sredstva za to i imaju
radnike? Zašto ne dolaze u Melence, da li je nekome u interesu da se
"Rusanda" ruinira i uništi – pita dr Zorica Ćulibrk, v. d. direktora
bolnice i banje u Melencima.
Za detalje o projektu bivše vlasti i kopanju bunara koji su
trebali da spasu jezero, Zorica Ćulibrk upućuje na JKP "Vodovod i
kanalizacija" iz Zrenjanina, kojem je bio poveren posao. Tvrdi i da
isušivanje jezera nije ekološka katastrofa i da neće ostaviti posledice na
peloid, kao i da je bolnica na vreme obezbedila dovoljne količine blata za
nesmetan rad. Pacijenti, kategorična je, neće trpeti zbog situacije koja je
ovog leta zadesila Rusandu.
Veselin Frajić, predsednik saveta MZ Melenci, međutim,
strahuje od ekološke katastrofe i opravdava negodovanje sugrađana zbog
isušivanja jezera. Istovremeno, Stevan Ćorokalo, iz JU "Rezervati
prirode", za "Novosti" objašnjava da se bolnica i banja obraćaju
na pogrešnu adresu.
– Treba videti imaju li u "Rusandi" planove i
programe zaštite parka prirode, koji formalno još pripada njima. Tačno je da mi
treba da postanemo upravljači, ali odluku o tome tek treba da donese Skupština
APV – kaže Ćorokalo.
Jezero Rusanda napušteni je meandar Tise. Površina mu je oko
4 km, a vodu, čija je širina 200-600 m, a dubina 0,5-1,5 m, odlikuje visok
salinitet – 60 odsto, što je čini slanijom od mora! Dno jezera pokriven je
prirodnim lekovitim blatom koje se, posle analize i ukaza Carske akademije iz
Beča, još od 1867. koristi u terapijske svrhe kod oboljenja koštano-zglobnih
sistema, degenerativnog reumatizma, kožnih i ginekoloških oboljenja.
Izvor: Večernje novosti
