Predsjednik parlamentarne grupe za Srbiju Edvard Kukan izjavio je na početku rasprave da predloženi tekst rezolucije povećava tenzije u regionu umjesto da ih spušta i da ga stoga neće podržati.
"Potpuno razumijem zlo ratne retorike i govora mržnje, pogotovo na Zapadnom Balkanu", rekao je Kukan, ali je ukazao da se rezolucijom Šešelju pridaje značaj koji on ne zaslužuje.
"Zbog toga, i zbog toga što se u rezoluciji kritikuje nezavisni sud koji je osnovao Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija, neću podržati ovu rezoluciju", poručio je Kukan.
Bugarski poslanik Angel Džambaki izrazio je sličan stav, ukazujući da su se po njegovom mišljenju srpske vlasti već ogradile od Šešelja, te je rezolucija nepotrebna.
Većina poslanika, međutim, podržala je tekst rezolucije, a u tome su prednjačili hrvatski poslanici, na čiju je inicijativu rezolucija stavljena na dnevni red.
Hrvatska poslanica Ruža Tomašić je rekla da se o ovoj temi ne bi raspravljalo da su se srpske vlasti odmah ogradile od Šešelja i izrazila razočaranje u rad Tribunala, za koji je rekla da je "neefikasan i pristrasan".
Poslanik Andrej Plenković je rekao da mu se čini da se srpski državni vrh prećutno slaže sa Šešeljem, ili da ga se boji.
"U čemu je problem predsjedniče (Tomislave) Nikoliću, premijeru (Aleksandre) Vučiću i ministre (Ivice) Dačiću? Zašto šutite", pitao je on.
Slovenački poslanik Ivo Vajgl je rekao da je Šešelj "metafora za zločine na prostoru bivše Jugoslavije" i da će podržati rezoluciju, jer se govor mržnje u današnjoj Evropi ne smije tolerisati.
Poslanicima se na kraju rasprave u ime visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbjednost Federike Mogerini obratio evropski komesar za humanitarna pitanja, Kipranin Hristos Stilijanides, koji je rekao da EU "poštuje odluke Haškog suda, a Šešeljeve izjave pripadaju prošlosti".
"Što se tiče Srbije, pozdravljamo posvećenost srpske vlade evropskom putu, razvoju regionalnih odnosa i saradnji sa Haškim Tribunalom", poručio je on.
U rezoluciji stoji da "Parlament snažno osuđuje Šešeljevo ratno huškanje, podsticanje na mržnju, ohrabrivanje teritorijalnih pretenzija i pokušaje da se Srbija skrene sa evropskog puta"..
Osim toga, Parlament upozorava da su Šešeljeve provokativne izjave otvorile ratne rane i da bi mogle da podriju napore na regionalnom pomirenju i napredak koji je postignut poslednjih godina.
U rezoluciji se za zabrinutošću konstatuje da srpske vlasti nisu ni politički ni pravno reagovale na Šešeljevo ponašanje i od njih se zahtjeva da se ne samo oštro ograde od Šešeljevih izjava, nego da istraže da li je došlo do kršenja članova srpskog krivičnog zakona koji zabranjuju govor mržnje i diskriminaciju.
Istovremeno, Parlament je u testu rezolucije pohvalio "Žene u crnom" i druge nevladine organizacije u Srbiji koje se zalažu za suočavanje sa ratnim zločinima iz devedesetih.
Evropski parlamentarci su zatražili od Haškog tribunala da preispita uslove pod kojima je Šešelj privremeno pušten iz pritvora, ukazujući da takvo odstupanje od standarda šteti ciljevima Tribunala i podriva povjerenje u međunarodnu pravdu.
"Pozivamo Tribunal da odlučnom akcijom a povrati povjerenje koje je oslabljeno Šešeljevim javnim nastupima i uloži dodatne napore da se tekući i žalbeni procesi ubrzaju", piše u rezoluciji.
U rezoluciju, koja nema obavezujući karakter, nije ušao zahtjev evropskih liberala i zelenih da se od Srbije zatraži da otvori vojne arhive bivše SFRJ kako bi se omogućilo utvrđivanje odgovornosti za zločine i utvrdila sudbina nestalih.
izvor: Tanjug
