Savjetnik u sektoru za kulturno nasljeđe Ministarstva kulture i informisanja Srbije Miloš Gajić rekao je Srni da je do sada obnovljeno 70 odsto objekata izgorjelih u požaru.
"Za ovu godinu obezbeđeno je 80 miliona dinara /678.000 evra/ za nastavak radova na obnovi belog konaka, rekonstrukciju trpezarije sa kuhinjom, zatim dohije i igumenarije sa paraklisom, kao i konzervatorsko-restauratorske radove na časnoj trpezi i projekat postavljanja centralne kotlarnice", rekao je Gajić.
On je istakao da se obnova odnosi na rekonstrukciju, odnosno konzervatorsko- restauratorske radove na objektima koji su najviše stradali, ali i njihovo opremanje i stavljanje u potpunu funkciju za potrebe manastirskog bratstva.
"Ako govorimo o slikarsko-konzervatorskim radovima, najveći posao tek predstoji jer su na redu, najverovatnije, ako se bude radilo ovom dinamikom, slikarsko-konzervatorski radovi na freskoslikarstvu u trpezariji manastira. Tako da će, praktično, najviše biti urađeno tada", naglasio je Gajić.
Gajić kaže da se obnova izvodi u skladu sa pravilima konzervatorske struke, a konzervatori-slikari su iz republičkog i pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
"Manastir Hilandar je spomenik kulture od neprocenjive vrednosti za Srbiju i srpski narod. Članovi komisije za Hilandar su i predstavnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i Narodne biblioteke Srbije. S druge strane, Grčka ima Institut za zaštitu spomenika kulture, koji takođe prati izvođenje radova", istakao je Gajić.
On je rekao da je u obnovu Hilandara u proteklih 10 godina uloženo 795 miliona dinara /6,7 miliona evra/ budžetskih sredstava i da će država Srbija nastaviti da finansira obnovu manastira i tretira ga sa najvećom mogućom pažnjom.
"Ako uzmemo u obzir činjenicu da tamo živi nekoliko desetina monaha, neki od radova će morati da se obavljaju u kontinuitetu i nakon 2022. godine, koja je predviđena kao godina završetka radova na delovima manastira koji su izgoreli", naveo je Gajić.
Veliki požar u Hilandaru uništio je 4. marta 2004. godine više od polovine kompleksa manastira.
Izgorjeli su manastirski konaci iz perioda od 14. do 19. vijeka i četiri paraklisa – male unutrašnje crkve.
Sveta carska srpska lavra Hilandar i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda, nalazi se na Svetoj Gori, autonomnoj monaškoj zajednici u sjevernoj Grčkoj, na istočnom kraku poluostrva Halkidiki.
Osnovali su ga na ruševinama starijeg manastira 1198. godine bivši veliki župan Stefan Nemanja /1166-1196/ i njegov najmlađi sin Rastko, kasniji Sveti Sava.
Izvor: rtrs
