izvor: Politika.rs
Digitalna diplomatija novo je oruđe Albanaca sa Kosova koji
pokušavaju da na internetu dobiju priznanje, pa velike IT kompanije
poput „Gugla” i „Jahua” svakodnevno zasipaju mejlovima sa zahtjevom da
Kosovo tretiraju kao zasebnu državu.
Na hiljade mejlova odnedavno stiže na elektronske adrese „Ibeja”,
„Amazona”, „Skajpa” i drugih tehnoloških giganata koji stanovnicima
Kosova ne dozvoljavaju da se registruju kao građani Kosova već kao
građani Srbije, a u nekim slučajevima čak i kao građani Albanije. Većina
ovih kompanija ne prepoznaje Kosovo kao državu iako im je sjedište u
Americi koja je priznala kosovsku nezavisnost.
Zagovornici nezavisnosti Kosova zato stupaju u kontakt sa kompanijama
putem platforme „Digitalno Kosovo”, to jest sajta digitalkosovo.org
koji već ima sastavljena pisma na engleskom jeziku, a od posjetilaca samo
traži da izaberu firmu kojoj žele da se obrate i ostave ime, prezime i
svoj mejl.
Ovi zahtjevi se ne upućuju samo na adrese korporacija iz Silikonske
doline, već i u redakcije listova poput „Njujork tajmsa” ili „Fajnenšel
tajmsa”, koji od svojih čitalaca traže da se prijave, ali im ne
ostavljaju mogućnost da se registruju sa Kosova. Takođe, korisnici
svjetske mreže koji žele da kao građani Kosova otvore nalog na „Jahuu” to
ne mogu da učine, jer ovaj servis ne nudi Kosovo u padajućem meniju sa
izborom zemalja. Slično, poručilac knjiga ili neke druge robe na
„Amazonu” ne može da od ove virtuelne prodavnice traži da mu paket
stigne u državu Kosovo.
Unapred napisana pisma na sajtu „Digitalnog Kosova” upućuju se
različitim primaocima, ali im je struktura ista: potpisnik kaže da je
redovni korisnik usluga dotične firme i da je veoma razočaran što ona u
svoj padajući meni nije uvrstila i njegovu državu.
Ovako sastavljeni mejlovi koje smo pronašli na sajtu „Digitalnog
Kosova” pozivaju se na zemlje koje su priznale Kosovo, kao i na odluku
Međunarodnog suda pravde 2010. da kosovsko otcjepljenje od Srbije 2008.
nije prekršilo međunarodno pravo. Za slučaj da korporacije ne uvaže ovaj
argument, predočava im se i to da na Kosovu veliku većinu čine mladi i
informatički pismena ljudi, dakle korisnici digitalnih usluga.
„Digitalno Kosovo” podržavaju kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova,
Fondacija „Ipko”, „Britiš kansil” i Norveška ambasada u Prištini.
Platforma računa na mlade ljude bliske novim tehnologijama, a kako je 70
odsto stanovništva mlađe od 30 godina, pronalaženje digitalnih
ambasadora ne bi trebalo da bude previše teško.
Najveći uspjeh ovih digitalnih lobista je onaj na „Fejsbuku”
–najpopularnija društvena mreža na svijetu prošlog mjeseca je prepoznala
Kosovo kao državu. Za samo 24 časa, više od 200.000 korisnika „Fejsbuka”
promijenilo je prebivalište i izabralo – Kosovo. Prije toga, algoritam je
stanovnike Prištine prepoznavao kao građane Kosova/Srbije ili
Kosova/Albanije. Takođe, servis za prikazivanje mapa „gugl maps” uvrstio
je Kosovo kao državu, ali, opet, i dalje prikazuje Srbiju sa Kosovom.
Sajt „Digitalno Kosovo” objavio je spisak kompanija kod kojih je
lobiranje dalo rezultate, kao i spisak onih čije sandučiće i dalje treba
zatrpati mejlovima. Slijedeći veliki korak je pritisak na „Gugl” da
odobri kosovski domen, vjerovatno google.ks ili google.ko.
