I dok je pokušavao da organizuje odbranu, gledajući s visine kako divlje horde i druga mitska bića jašu mamute i drmaju njegovu gvozdenu kapiju, prvo je smislio plan A, pa plan B. Ali, kada je posle 16 sati shvatio da će „hodači” ipak uspeti da se popnu preko zida, dosetio se plana C i počeo da baca bačve užarenog ulja na divljake.
Istina, ugledni pravnik i diplomata je, organizujući odbranu granice, smanjio prednost HDZ-a u odnosu na njegovu „noćnu stražu” (SDP) za dva procenta. Ali, Čuvar zida je i dalje brinuo što je drugi na listi najnepolularnijih vođa (tek 7,5 odsto), dok u Kraljevstvu sedi najpopularnija kraljica Kolinda (sa skoro 30 odsto podrške Oštrozimljna). A za dva meseca će u „demokraciji” morati da se glasa, a termin će odrediti – baš Kolinda.
U toj panici ovaj poliglota (govori engleski, francuski i ruski) tada je počeo da koristi purgerski rečnik koji niko od njega nije očekivao. Toliko se uživeo da je svakog dana bacao sve više užarenih bačvi, šarao je, prisećao se viceva i doskočica; zaboravio je da je krenuo od „kukuriku”, pa je umislio da je orao i da ga napadaju „muhe”, varvari i „sveto trojstvo” (Srbija, Mađarska i Kolindin HDZ).
Onoga koji je po surovosti zasenio sve ostale, u prvu vladinu službu, Ministarstvo spoljnih poslova, primio je 1993. hadezeovac Ivo Sanader. Već sledeće godine je otišao u misiju Oebsa u ratni Azerbejdžan i ostao celih 45 dana. Po preporuci, Franjo Tuđman ga 1996. šalje kao savetnika u hrvatsku misiju pri NATO-u i EU u Briselu. Osetivši moć Sedam kraljevstava, od nevidljivog člana SDP-a, uz malu pomoć „ekipice”, posle povlačenja Ivice Račana 2007. uspeva da postane šef stranke. U predizbornoj trci 2011. imao je potrebu da dokazuje da mu nijedno krvno zrnce nije srpsko, a tada je ispričao, valjda da bi se dopao glasačima, da je u mladosti bio buntovan i sklon tuči.
Postao je premijer u decembru te godine, osvojivši većinu s „kukuriku” koalicijom. Ustašku vlast u Drugom svetskom ratu je smatrao najcrnjim poglavljem nacionalne istorije, a deo Srbije je bio oduševljen njegovim izborom. Potom je branio upotrebu ćiriličnog pisma na tablama u Vukovaru, ali je na obeležavanju „Oluje” u Kninu prošle godine dočekan povicima: „Skidaj ga!”.
Moćnoj Angeli Merkel se zamerio kada je odugovlačio s izručenjem Nemačkoj bivšeg udbaša Josipa Perkovića, optuženog za učešće u ubistvu hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića. Usledio je politički šamar jer Angela nije došla u Zagreb na proslavu ulaska Hrvatske u EU.
Verovatno da bi popravio odnose s najmoćnijom u Sedam kraljevstava, primenio je isti princip – nije došao na Samit EU i Kine u Beograd, pošto se Srbija nije ogradila od Šešeljevih izjava.
Što bi Oštrozimljani rekli: „Zima dolazi”, a valja ostati s one strane zida.
Izvor: Politika.rs (Biljana Mitrinović)
