У хрватским медијима и политичким круговима ријетко се говори о Киру, који је обилазио и српске барикаде и хрватске војнике настојећи да избјегне рат у Осијеку.
Рајхл-Кир је постављен на дужност првог човјека полиције у Осијеку 1990. године. Настојао је да, у вријеме најжешће ратне пропаганде, спријечи рат у источној Славонији.
Настојао је да смири врелу атмосферу и са хрватске и са српске стране.
На разговоре је одлазио ненаоружан, а сарадници га описују као мирољубивог човјека, углађених манира, потпуно атипичних за шефове полиције.
Он се замјерио хрватским "бојовницима", предвођеним Бранимиром Главашем, када је на сједници Скупштине Града Осијека јавно обећао:
"Док сам ја начелник Осјечко-барањске полицијске управе, рата између Срба и Хрвата на овом подручју неће бити".
Главаш је поручио да "ХДЗ више нема повјерења у осјечку полицију", те да грађани Осијека сва запажања о сумњивим догађајима и особама више не пријављују полицији, већ Секретаријату за народну одбрану.
Јосип Рајхл-Кир је 15 дана пред смрт рекао угледном хрватском новинару Драги Хедлу да се боји за своју безбједност.
Убијен је на контролној тачки хрватске полиције између Осијека и Тење, враћајући се са преговора које је водио са српском страном.
На њега је пуцао припадник резервног састава хрватске полиције Антун Гудељ и то пред очима тадашњих полицајаца којима је командовао.
Њему је суђено тек 2009. године и добио је 20 година затвора, али праве околности убиства и политичка позадина никада нису до краја разјашњени.
О Јосипу Рахл-Киру дјеца не уче у школама нити га помињу политичке елите.
Умјесто да његови напори да очува мир буду на понос држави и друштву, данас мало ко зна ко је уопште био Јосип Рајхл-Кир, наводи портал "Индекс".
Извор: Срна
