Стријељање је почело у 7.00 часова, а завршено је у 14.00. Међу жртвама овог злочина били су ученици и професори гимназије, шегрти, чистачи обуће…
Један од професора, загрлио је ученика који је стајао поред њега и, прије него што су га меци изрешетали, изговорио је: "Пуцајте, ја и даље држим час!".
Ово масовно стријељање одмазда је за погибију десет њемачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта. За њих 10, убијено око је 3.000 становника Крагујевца и околних мјеста.
Прва масовна стријељања Нијемци су извршили у околини Крагујевца 19. октобра 1941. године када су у селу Грошница ликвидирали 234 особе српске националности.
Истог дана Нијемци су на препад окупили 109 особа у селу Маршић. Тада су стријељали 103 Србина, док их је шест преживјело. У селу Мечковац /данас Илићево/ ликвидирали су 75 Срба.
Сутрадан, 20. октобра 1941. године Нијемци су на стријељање извели двије групе цивила – прво су побили 66 особа, међу којима је највише било Јевреја, а потом и групу од 53 особе.
Пјесникиња Десанка Максимовић, након што је прикупила детаље масакра у Крагујевцу, написала је пјесму "Крвава бајка", која је објављена тек након рата, а дио ове поеме гласи: "Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану. Исте су године сви били рођени, исто су им текли школски дани, на исте свечаности заједно су вођени, од истих болести сви пелцовани, и сви умрли у истом дану…".
У знак сјећања на недужне жртве подигнут је Спомен-парк "Крагујевачки октобар", а код споменика стријељаним ђацима и професорима у крагујевачким Шумарицама традиционално се одржава манифестација "Велики школски час".
Извор: срна
