Za
deceniju zatočeništva u haškom Tribunalu, Tužilaštvo je Šešelju pet puta
mijenjalo optužnicu. Ali, uvijek ga je teretilo za ratne zločine u BiH i u
Hrvatskoj i učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu. Za to vrijeme,
suđenje je prekidano tri puta. A Šešelj je, čekajući presudu po
optužnici za ratne zločine, zaradio tri osude za nepoštovanje suda.
Da suđenje neće ići baš po scenariju, vidjelo se
već na samom početku. Proces je zvanično počeo 27. novembra 2006.
godine, ali bez optuženog u sudnici. Tada je štrajkovao glađu zato što
mu sud nije dozvolio da se sam brani. Zbog naglog pogoršanja Šešeljevog
zdravlja, suđenje je prekinuto samo četiri dana kasnije. Iako bolestan,
lider radikala se žalio na odluku kojom mu je nametnut branilac, a
žalbeno vijeće je već sutradan „poništilo početak pretresnog postupka i
naložilo ponovni početak suđenja“.
Proces
je ponovo počeo skoro godinu dana kasnije. Sada sa Šešeljem u sudnici.
Međutim, ponovo je prekinut poslije godinu i po zbog navodnog
zastrašivanja nekoliko svjedoka tužilaštva.
Za Šešeljevu porodicu, ovo „sudsko mrcvarenje“ se nastavlja:
–
Ništa ne nagovještava da suđenje može uskoro da se završi – kaže njegova
supruga Jadranka Šešelj. – Izricanje presude je prvo bilo zakazano za
mart, a onda odloženo za jun. Zato, na osnovu ponašanja Haškog tribunala
u sličnim stvarima, ne preostaje nam ništa nego – da čekamo. Ono što je
dobro u svemu tome, jeste da se Voja zdravstveno osjeća bolje nego
ranije. Prebrodio je krizu od prošle godine.
Na
pitanje, kako reaguje lider radikala na to što će uskoro biti
desetogodišnjica od kako se predao haškom tribunalu, Jadranka Šešelj
kaže da on ne pokazuje da gubi strpljenje.
–
I dalje odlazim svakog mjeseca. Ne mogu da kažem da je isto, sve je teže
i teže. Ovo suđenje nije ni počelo u roku, pa u roku ne može ni da se
završi.
Za profesora međunarodnog prava Aleksandra Mezjajeva, ovoliko trajanje postupka je skandalozno:
–
Ovo je najduže suđenje u istoriji Haškog tribunala. Već neko vrijeme se
ne održavaju ni statusne konferencije u njegovom predmetu, a razlog za
to nije ni objašnjen kako treba. Bar ne u pravnom smislu. Imajte u vidu
da razlog za sazivanje konferencije može da bude i rasprava o
zdravstvenom stanju optuženog.
Posljednji
dokaz protiv Vojislava Šešelja, tužilaštvo je iznijelo 13. januara, 2010.
godine. On je smatrao da tužilaštvo nije dokazalo svoje tvrdnje, i da
zbog toga ni nema potrebe da iznosi odbranu.
Na presudu prvostepenog vijeća, prema dvije decenije dugoj praksi Haškog tribunala, ni jedan optuženik nije ovoliko čekao.
Da ima pravo da tuži Haški tribunal zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, Šešelj bi sigurno dobio parnicu.
Osim
toga što je postao „maratonac“, Šešelj je jedini optuženi koji se
dobrovoljno predao, a nikada nije tražio garancije Vlade Srbije za
privremeno puštanje na slobodu.
(Novosti/Frontal)
