– Условни отпуст биће могућност, а не обавеза. То је међународни стандард – додао је професор Бејатовић, који је и предсједник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу и члан радне групе за измјене Кривичног законика.
Сваки осуђеник на доживотни затвор моћи ће послије 25 година проведених иза решетака да напише молбу, а да ли ће бити и пуштен на слободу уз услов да не понови кривично дјело, о томе ће одлучити суд.
Увођење доживотног затвора резултат је потребе за строжом казном када је ријеч о учиниоцима најтежих кривичних дјела, а обично су то злочини који потресају јавност, као што су убиства дјеце.
Бејатовић сматра да извјесност откривања и кажњавања више утиче на потенцијалне будуће учиниоце кривичних дјела него висина прописане казне.
– Статистички имамо повећану ефикасност кривичног поступка, али то је због тога што је велики број споразума са тужилаштвом и опортунитета кривичног гоњења, али када је о класичним процесима ријеч, нема битнијих помака у повећању ефикасности кривичних поступака. У 50 одсто случајева које смо анализирали у истраживању, процес је трајао дуже од двије године, а у више од 10 одсто дуже од пет година, казао је он.
Он наводи да судови имају поприлично широк простор за слободно одлучивање, како у погледу избора врсте кривичне санкције, тако и у погледу одмјеравања казне.
Извор: Тањуг
