Предсједник Олимпијског комитета Србије приликом недавног боравка у Хрватској објаснио је новинару Вечерњег листа шта се заправо догодило у Буенос Ајресу 1990. године и због чега је постао омражен међу навијачима у комшилуку.
– У Хрватској се прича да сам газио хрватску заставу, а неки кажу да сам и скакао по њој, што није истина. Уосталом, зашто нико не погледа телевизијски снимак, па ће се увјерити да је истина ово што сад говорим. У Аргентини је за време тог СП било доста тих застава наоколо. Али то није била хрватска, већ усташка застава, која је требало да заврши на терену. Пратио сам тог дечка како се спушта низ трибине и рекао му да тој застави није мјесто на терену. Онда је он југословенску заставу назвао смећем, па сам му истргао тробојку и бацио је на под – открио је Дивац, који је одговорио и на питање да ли је српски националиста.
– Не, нисам, али нисам хтио ни да се правдам, јер у томе могу само да изгубим. Ја сам одгајан као Југословен и, када се Југославија распала, било ми је јако жао. Било ми је жао и својих родитеља, јер смо сви ми живејели у једној великој лажи. С распадом Југославије добио сам прави идентитет, постао сам Србин.
На питање да ли му је ближа лијева или десна политичка опција, Дивац је имао спреман одговор.
– У души сам социјалдемократа. А да ли то постоји у реалном политичком животу, то је већ друго питање. Ако је то што јако волим Србију и свој народ национализам, онда сам националиста, али шовиниста сигурно нисам. У ствари, противник сам таквог понашања. Волим свој народ, али не на рачун туђег. Уосталом, из бивше СФРЈ највише имам пријатеља Хрвата, а и муслимана, јер сам одрастао у мултинационалном Пријепољу – рекао је Дивац.
