Trebalo je to da bude Kilijan Embape, ali niko nije očekivao da će se iz predgrađa Barselone pojaviti momčić tršave kose i tako brzo zadiviti svijet. Lamin Jamal sada je prva zvijezda svjetskog fudbala i može da uživa u svemu što takav status nosi. Ali Jamal se dobro sjeća kako je bilo kada nije imao ništa. I zato je posebno zahvalan majci Šejli Ebani.
– Nije mogla mnogo vremena da provodi sa mnom zbog posla, ali bi svako veče pravila večeru. Ranije smo živjeli u stanu u kome su dnevna soba i kuhinja jedno te isto i čim sam zaradio neke pare, rekao sam majci da bira kraj u kome ću joj kupiti kuću kakvu god poželi. Sad je gledam sa osmijehom. Želio sam da i moj brat ima djetinjstvo koje bih ja želio za sebe. I otac je sada miran kod kuće, ali majka je moja kraljica. Ona je sve što dijete može da poželi – naglasio je Jamal.
Šejla Ebana je, inače, bivša konobarica iz Ekvatorijalne Gvineje. Otac Munir Nasraui je Marokanac i moler. Otkud onda sin ne nosi njihova imena? Otud što je on sam nazvan po dvojici ljudi, Laminu i Jamalu, koji su pomogli njegove roditelje neposredno prije rođenja sina. U stvari, puno ime glasilo bi: Lamin Jamal Nasraui Ebana. Zamršena priča, kao i kod mnogih emigranata.
– Baka je prva stigla, ona se ušunjala u autobus u Maroku i uspjela nekako da dođe do Matara. Radila je tri smjene da bi mogla da povuče i mog oca, koji je ostao u Maroku. Kada je zaradila dovoljno, platila je nekoj ženi da dovede mog oca i njegovu sestru. Imali su tri godine. Majka je iz Gvineje došla sa drugom bakom, ali u Barselonu. Roditelji su se tek u Španiji upoznali i počeli da žive u stanu za mlade roditelje. Znate ono, sve u trpezariji. Poslije smo često živjeli kod prijatelja koji bi nam ustupili jednu sobu. Tek poslije, kad su se razveli, ja sam se sa majkom odselio u Granoljers – otkrio je Jamal.
Život emigranata nije lak. Zna to dobro Jamal, sjeća se i on kada su mu oca, koji je ostao u Mataru, u kraju Rokafonda, avgusta 2024. izboli na parkingu.
– Bio sam u automobilu sa rođakom Mojom. Telefon mi je bio povezan sa zvučnikom i zvao nas je drugi rođak, iz Maroka. On mi je rekao da je otac izboden. Imao sam 16 godina. Prvo što sam htio da uradim je da izletim iz kola i odem u Mataro, ali rođak mi nije dao. Htio sam na voz, a on me je zaključao. Prvo u kola, a poslije i kući, iako sam mu rekao da neću više nikad progovoriti s njim ako mi ne dozvoli da odem u Mataro. Sljedećeg dana sam otišao na trening, otac me je pozvao da mi kaže da je sve u redu, vidio sam ga u bolnici i smirio se – istakao je Jamal.
Lamin je danas velika zvijezda, mada i dalje – dijete. Vrijeme provodi sa prijateljem iz La Masije, Brajanom, igrajući plejstejšen. Kod kuće ima četiri komada.
– Da imam najveću vilu na svijetu, opet bih sve vrijeme provodio u sobi sa plejstejšnom – uz osmijeh je rekao Jamal.
Ali igra kao mator, pa na pitanje o tome sanja li "Zlatnu loptu" kao iz topa odgovara.
– Ne sanjam o tome da ću osvojiti "Zlatnu loptu". Sanjam da ću osvojiti mnogo njih. To govorim i prijateljima. Imam sposobnost za to i ako ne uspijem, to će biti samo zato što nisam uradio nešto kako treba – zaključio je Jamal.
Ugled
Već se priča o tome da li je i Jamal počeo da radi stvari koje – ne treba? Kao na onoj proslavi punoljetstva na kojoj je pretjerao? Jamal kaže: Nije bilo baš tako.
– Nisam ja lud. Sve to mi je bilo smiješno, pokušali su da mi ukaljaju ugled. Neka žena priča da sam birao djevojke ovakve ili onakve, a to je sve laž. Onda ona priča o konobarima, oni momci tamo rade – odgovara Jamal.
Foto: EPA-EFE
Izvor: glassrpske.com
