Фудбалери Интера освојили су Лигу шампиона побједом над Бајерном од 2:0 у режији Жозеа Муриња и двоструког стрелца Дијега Милита.
Капитен репрезентације Србије Дејан Станковић је одиграо последњих двадесетак минута прије него што се заједно са саиграчима попео на европски трон.
Неро-азури су тако по трећи пут постали прваци елитног фудбалског такмичења, а било је потребно да се поклопи много ствари како би се коначно завршило чекање које је трајало још од 1965.
За то је била заслужна нова порција магије Жозеа Муриња чија је екипа још једном демонстрирала како се фудбалском једноставношћу стиже до циља.
То овога пута не би било могуће без бравура аргентинског нападача, који је два пута бацао своје чуваре као на школском игралишту и сјајно завршавао просте и прелијепе акције затресавши мрежу Бавараца у 35. и 70. минуту.
Након уводних минута борбе на стадиону Сантјаго Бернабеу постало је јасно да ће три Интерова нападача испрва имати веома мало посла јер је Бајерн био тај који је и контролисао игру, а и први створио шансу.
Очекивано, Арјен Робен је искористио своју брзину и игру “један на један” да прође поред свог Кивуа по десном крилу, а тај бег је завршио је проигравањем Милера који је лопту са ивице петерца послао исто толико метара поред жељеног мјеста.
Како је вријеме одмицало, тако су и изабраници Жозеа Муриња све чешће почели да бораве на противничкој половини, а у 19. минуту имали су сјајну прилику да поведу када је са више од 30 метара Снајдер извео слободан ударац, а Бут успео да одбије лопту која је на свом путу закачила живи зид и незнатно промијенила смјер.
Пробао је у наставку те акције и Камбијасо да матира противничког чувара мреже, али волеј није задао Буту проблеме као у финалу 2002. када га је Зидан у дресу Реала савладао на веома сличан начин за коначних 2:1.
Иако су Баварци имали далеко већи посјед лопте, екипа тренера Луја ван Гала матирана је у свега четири потеза у кобном 35. минуту.
Испуцавање лопте од стране голмана Цезара Милито је искористио да је главом спусти до Снајдера, а мозак екипе неро-азура одмах му је вратио, што је Аргентинцу било довољно да, примивши је између двојице чувара – варком у трку збуни Бута а онда изнад његове главе лукаво пошаље “бубамару” у мрежу Бајерна за вођство од 1:0.
Могли су Мурињови изабраници потпуно да нокаутирају ривала већ у следећем озбиљнијем нападу, када су се у главним улогама нашли поново холандски и аргентински репрезентативац, но луцидно проигравање стријелца јединог гола Снајдеру није било довољно да надмудри чувара мреже Бајерна који је до краја полувремена створио само једну полу-прилику, у којој је Олић траљаво шутирао.
Двије сјајне шансе обиљежиле су почетак другог дијела меча, најприје Бајерн преко Милера који је шутирао право у Цезара након што га је проиграо Олић, а онда је за игру изузетно расположен Милито упослио Пандева чији је шут Бут прелепом парадом успио да укроти.
Била је то више него добра најава узбуђења која су услиједила, а два су приредили у наставку знатно живахнији Баварци – најприје је Камбијасо морао да спашава гол Интера после шута Лама, а онда је сјајан ударац Робена наишао на још бољу интервенцију Жулија Цезара за једну од најљепших одбрана, а свакако најбитнију у досадашњем дијелу каријере.
Како су редови неро-азура почели да се повијају пред налетима ривала по крилу, Мурињо је у 68. минуту одлучио да капитена Занетија повуче на мјесто лијевог бека, а дотадашњи стартер Киву своје мјесто у постави уступио је Дејану Станковићу који је заиграо као задњи везни и тако забиљежио јубиларни 75. наступ у Лиги шампиона.
Није прошло ни пуна два минута, а потез португалског стратега се исплатио: покушај Робена са лијевог крила није уродио плодом јер је његов центаршут био непрецизан, а након што Самјуел пожртвовано улетио у шут Олића почела је контра Интера у којој је Ето уочио да је Милито сам у дуелу са Ван Бујтеном.
Услиједила је мајсторска егзекуција у којој је капитен Бајерна остао укопан на начин на који то није достојно играча који носи траку око руке у финалу Лиге шампиона, а Милито је новим поготком повео Интер ка слављу.
Узалудни су били покушаји Бавараца да постигну гол јер је машинерија под командом Муриња остала доследна беспријекорном обављању посла.
“Посебни” је, као што је то претходно урадио са Портом, поново одвео екипу до европског трона, а могући крај каријере на клупи Интера зачинио је извођењем Милита из игре у 90. минуту, како би сјајни Аргентинац добио заслужене овације са трибина стадиона Сантјаго Бернабеу.
