Највећи успјех у историји српског фудбала исписан је на данашњи дан сада већ далеке 1991. године.
Фудбалери Црвене звезде су једну фантастичну сезону заокружили титулом Лиге шампиона, савладавши екипу Олимпика.
Финале и трофеј освојен у Барију, на стадиону Свети Никола, а нешто послије и титула Свјетског шампиона освојена у Токију, биле су круна Звездине златне генерације.
На путу до "ушатог" пехара Лиге шампиона, српска екипа елиминисала је Грасхопер, Глазгов Ренџерс, Динамо Дрезден, Бајерн из Минхена и Олимпик.
Поменуто финале на стадиону Свети Никола играно пред више од 50 хиљада гледалаца, био је можда и најчуднији и најдраматичнији меч у сезони.
Звезду су у финалном мечу представљали Стојановић, Југовић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић, Стошић и Бинић, док их је са клупе предводио Љубомир Петровић.
Пошто након регуларног дијела меча и продужетка побједник није био познат, европског шампиона одлучили су пенали.
Прецизни са бијеле тачке у редовима црвено-белих били су: Просинечки, Бинић, Белодедић, Михајловић и Панчев, а са друге стране: Касони, Папен и Мозер, док је једанаестерац промашио Аморосо.
Црвена звезда је тријумфом у Барију остварила највећи успјех српског фудбала, а уз румунску Стеауу остала једини тим из источног дијела Европе који је побјеђивао у елитном такмичењу.
Извор: rts.rs
