ЛОНДОН – Догађаји на Блиском истоку могли би се назвати “арапском 1989”, с том разликом што су европске револуције из те године одувале недемократске режиме који су били дубоко непријатељски расположени према Западу, пише британски дневник “Фајненшел тајмс”.
Досадашње арапске револуције срушиле су прозападне режиме који су важили за умјереније у региону. Пали су режими у Египту и Тунису, а Либија, која се тек недавно прикључила клубу западних пријатеља, захваћена је немирима.
Лист подсјећа да су немири захватили Бахреин, базу америчке Пете флоте, и Јемен, важног савезника Вашингтона у борби против Ал каиде.
“Фајненшел тајмс” оцјењује да би Американци вољели да талас народне побуне однесе њихове непријатеље у Ирану и Сирији, али све указује на то да су режими у тим земљама довољно безобзирни да се одрже, због чега остаје Саудијска Арабија – најважнији савезник Запада у арапском свијету.
Лист наводи да мало ко у Вашингтону може мирно да брани феудалну монархију, из чијег је образовног система дошло 15 од 19 отмичара авиона, који су се 11. септембра 2001. године обрушили на Њујорк и Вашингтон.
Међутим, Саудијци су у протеклих неколико година Западу постали још драгоцјенији – као штит против Ирана и својеврсна централна нафтна банка.
“Нејасно је како ће Саудијска Арабија реаговати на губитак свог кључног савезника Мубарака и на превирања у Бахреину и Јемену, али брзе транзиције ка демократији сигурно неће бити. Администрација америчког предсједника Барака Обаме прижељкује причу у којој слобода и интереси САД иду руку под руку на Блиском истоку, али у стварности, све је много сложеније и опасније,” закључује “Фајненшел тајмс”.
