МОСКВА – Арктик је једини регион у свијету гдје се посљедице глобалног отопљавања изузетно осјећају – све је тањи лед који се топи, смањује се сњежни покривач, а расте просјечна годишња температура.
И остатак свијета почео је да осјећа негативне посљедице које се дешавају на најсјевернијој тачки Земље и зато се проучавају процеси који се одвијају на Арктику и могућности да се њихове негативне посљедице сведу на најмању могућу мјеру.
Том проблему посвећен је и међународни форум “Арктик – територија дијалога”, који се одржава у Москви.
“Због топљења глечера ниво свјетског океана се подиже 51 центиметар”, изјавио је у свом реферату директор норвешког Поларног института Јан-Гунар Винтер и упозорио да се многи градови, који се налазе у приобалној зони, могу наћи испод воде.
Подједнако невеселу слику даје и његов колега, норвешки научник Олаф Орхајм, који упозорава да се понашање вода Сјеверног леденог океана и његовог дна мијења много брже него што је то било до прије неколико година.
Готово апокалиптичну слику у блиској будућности предвиђа руски научник Владимир Катцов, који каже да се у другој половини 21. вијека може десити да љети не буде леда који плута и то ће имати врло радикалан утицај на климу.
“Зато данас треба да заборавимо на било какве сукобе, да из свог лексикона искључимо синтагму `борба за ресурсе`”, каже амерички научник-климатолог Роберт Корел.
Према његовим ријечима, сусрети попут овог помажу у сарадњи и отклањању напетости која постоји око Арктика.
Арктички регион је важан због тога што још увијек нису довољно проучене биогеофизичке функције регулисања климе.
Не издвајају се само гасови као у стакленицима усљед људске дјелатности, већ се смањује могућност апсорпције еколошког система. А управо овај фактор може бити много важнији него издвајање гаса попут оног у стакленицима
Научници добро схватају потребу за сарадњом приликом проучавања Арктика, а политичарима и бизнисменима тек предстоји да забораве на конкуренцију и пређу на заједничка рјешења, пренио је Радио “Глас Русије”.
