РИМ – Нови случај католичких свештеника – педофила, овај пут у Ирској, поново је покренуо питање целибата и захтјева да се католичком свештенству омогући ступање у брак.
Папа Бендикт Шеснаести расправљао је са представницима Ирске бискупске конференције о најновијем скандалу, због којег су оставке дала четворица бискупа.
Истовремено, и њемачку Католичку цркву брину најновије оптужбе на рачун педагога у језуитским интернатима који су, према посљедњим подацима, током посљедње деценије сексуално злостављали више од стотину штићеника!?
Медији постављају питање: Је ли за то крив целибат, коме су подвргнути католички свештеници?
Целибат означава завјет католичких духовника да неће ступати у брак и да ће се сексуално уздржавати, објашњава свештеник из Берлина Хансјерг Гинтер.
“Дубоки је смисао целибата у сталној свијести о томе гдје је усидрена чежња: не у конкретном партнерству, већ је ријеч о чежњи за Богом коју треба стално одржавати будном” – објашњава он.
Међутим, целибат је споран – више од 80 одсто католика у Њемачкој присталице су ступања свештеника у брак.
Када је ријеч о целибату, Католичка црква не може да се позива на Библију, јер тамо многи стихови указују на то да ни апостоли нису практиковали целибат. И у посланици Тимотеју светог апостола Павла чак се каже да епископ треба да буде добар отац породице, те да дјецу треба да учи да буду послушна и пристојна. Јер, “ако неко не може да се стара о сопственој кући, како ће тек о цркви Божијој”?
Целибат је у црквено право ушао тек 1139. године. Да ли је сада целибат крив за сексуалне настраности свештенства? Хамбуршки бискуп Ханс Јохен Јашке о томе каже:
“Сви кажу да целибат, као такав, није узрок, али могуће је да се неки људи, који имају одређене проблеме или негативне фиксације, завјетују на целибат и да онда постану починиоци. Целибат може привући младе људе који имају сексуалне тешкоће”.
То је процјена коју дијеле и многи терапеути. Али, стручњак за сексуалну медицину Хартмут Босински не познаје ниједно истраживање које би показало да постоји веза између целибата и сексуалног злостављања дјеце.
“Додуше, смијешни и животу страни захтјеви – као што су уздржавање од секса прије брака, одрицање од кондома чак и у случају заразе вирусом ХИВ-а и слично, све су то захтјеви због којих се не треба чудити садашњим критикама на рачун цркве. Али, не бих рекао да је педофилија специфичан проблем католичког свештенства. За такву тврдњу немамо довољно података” – истиче он.
