„Народи који су прихватили хришћанску веру као своју, могли су да достигну невероватне висине у политици, уметности, литератури, науци, али и у економској делатности. Стекли су невероватно искуство заједништва, које је у више наврата спасавало, јачало и подржавало нашу државу у најгорим тренуцима“, рекао је он.
Путин је оценио да на то духовно наслеђе време нема никакав утицај.
„Наш свети дуг је да очувамо и умножимо тај дух за нова поколења. Веома је важно то што савремено друштво брине о јачању моралне подршке. Огроман утицај имају и хуманитарне и образовне организације“, истакао је руски председник.
Путин је навео и да је крштење Русије извршило велики утицај на светски развој, али и да је било одскочна даска за развој руске државности.
„Крштење је кључни тренутак у нашој историји, догађај цивилизацијских размера који је определио даљи развој Русије током векова“, рекао је и додао да је кнез Владимир својевремено направио одлучујући избор пруживши народу основу за заједништво, нови живот и све остало, како би се ујединили људи који су насељавали ту територију.
Навео је и да је православље учинило то што раније није било могуће — вера се обратила човеку, његовој души и савести, са вечним позивом на милосрђе, доброту и љубав, а људи су тај позив и чули.
Цитирајући чувеног руског писца Лава Толстоја, Путин је рекао и да је крштење Русије дало њеним прецима слободу избора између добра и зла.
Претходно је патријарх московски и целе Русије рекао да заједничка вера и култура Руса, Украјинаца и Белоруса није само начин да се очува национални идентитет, већ и да се обезбеди утицај на цео свет од стране јединственог народа „који је изникао из истог купеља за крштење“.
Извор: sputnik
