БРИСЕЛ – Министри финансија земаља чланица еврозоне одлучили су у Бриселу да креирају трајни механизам за спасавање из дужничке кризе који ће почети да дјелује 2013. године, а на располагању ће имати 500 милијарди евра.
Предсједавајући састанка министара финансија 17 земаља чланица ЕУ које као заједничку валуту користе евро, Жан-Клод Јункер, рекао је да су се министри “сложили у вези с оквирним буџетом од 500 милијарди евра, који ће бити ревидиран сваке друге године”.
Јункер је рекао да ће додатно финансирање обезбиједити Међународни монетарни фонд.
Европски механизам за стабилност 2013. године ће замијенити садашњи европски фонд за спасавање земаља чланица еврозоне од банкрота.
Министри се нису договорили о повећању буџета садашњег механизма спасавања. Садашњи механизам спасавања, креиран у мају 2010. након велике дужничке кризе Грчке, располаже са 440 милијарди евра, али је то фактички мања сума и износи 250 милијарди евра јер се остатак односи на неопходне гаранције за зајмове.
Јункер је на састанку, такође, изразио забринутост због повећања приноса на тржишту државних обвезница чланица еврозоне, прије свих португалских.
“Стање на тржишту државним обвезницама и даље је забрињавајуће, због чега је потребно пронаћи свеобухватан заједнички одговор еврозоне, како би биле спријечене нове дужничке кризе”, рекао је луксембуршки премијер.
Приноси државних обвезница за најслабије чланице еврозоне поново су порасли у понедјељак, надовезујући се тиме на прошлоседмични тренд. Тако је у понедјељак принос на 10-годишње португалске обвезнице порастао на око 7,3 одсто, у односу на 7,175 одсто колико је износио при затварању у петак.
У једном тренутку у понедјељак попео се и на 7,636 одсто.
Приноси на шпанске обвезнице такође су порасли, поново распирујући панику у европским редовима. Челници покушавају да закрпе одбрамбене редове и изгладе недосљедности у економији еврозоне до 25. марта, рока који су сами наметнули с обзиром на планирани самит ЕУ.
Економија еврозоне је, иначе, у четвртом тромјесечју прошле године расла стабилним темпом, по истој стопи као и у претходна три мјесеца, док је у ЕУ раст успорио, показују прве процјене Еуростата.
Тако је БДП еврозоне у четвртом тромјесечју увећан на тромјесечном нивоу за 0,3 одсто, задржавши темпо раста из претходна три мјесеца. У ЕУ раст је у четвртом тромјесечју успорио на 0,2 одсто, с 0,5 одсто у претходна три мјесеца. На годишњем нивоу сезонски прилагођени БДП увећан је у четвртом кварталу за два одсто у еврозони, те за 2,1 одсто у ЕУ, након што је у трећем тромјесечју на годишњем нивоу порастао за 1,9 одсто, односно 2,2 одсто. У цијелој прошлој години БДП еврозоне и ЕУ27 порастао је за 1,7 одсто, показују подаци Еуростата.
Поређења ради, на годишњем нивоу амерички БДП у четвртом тромјесечју увећан је за 2,8 одсто, а јапански за 2,6 одсто.
