EU i saveznici su već nametnuli oštre mere protiv Rusije, uključujući zamrzavanje sredstava njene centralne banke.
Ruska opsada i bombardovanje luke Mariupolj, koje je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj nazvao „masovnim ratnim zločinom”, povećava pritisak da se preduzme akcija, navela je britanska agencija.
Ali, uvođenje sankcija na izvoz ruskih energenata, kao što su to učinile SAD i Britanija, izaziva podele u 27-članoj Uniji, koja se oslanja na Rusiju za 40 odsto svojih potreba gasa.
„Zašto bi Evropa dala Putinu više vremena da zaradi još novca od nafte i gasa. Više vremena za korišćenje evropskih luka. Više vremena za korišćenje nesankcionisanih ruskih banaka u Evropi. Vreme je da se zavrne slavina”, napisao je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielius Landsbergis na Tviteru.
Međutim, Žozep Borelj je na konferenciji za novinare rekao da će, iako će evropski blok „nastaviti da izoluje Rusiju”, konkretne odluke biti donete kasnije.
Jedan diplomata EU rekao je da se neki nadaju da će do juna EU pronaći dovoljno alternativnih izvora energije da ozbiljno razmotri embargo na naftu.
Nemačka i Holandija su poručile da je EU zavisna od ruske nafte i gasa i da trenutno ne može da se toga odrekne.
„Pitanje embarga na naftu nije pitanje da li želimo ili ne želimo, već je pitanje koliko zavisimo od nafte”, rekla je novinarima nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
„Nemačka uvozi mnogo, ali postoje i druge zemlje članice koje ne mogu da zaustave uvoz nafte”, rekla je ona i dodala da bi evropski blok trebalo da radi na smanjenju oslanjanja na Moskvu za svoje energetske potrebe, prenosi Tanjug.
Druge potencijalne sankcije o kojima se razgovara, kako navode diplomate, uključuju zatvaranje „rupa” u fondovima koje koriste oligarsi, dodavanje novih imena na spisak sankcionisanih, zabranu pristajanje ruskih brodova u lukama EU i ukidanje pristupa većem broju banaka u SWIFT globalnom sistemu.
Izvor: politika.rs
