У тексту под насловом „Српски дух отпора”, наводи се да се Срби на Косову и даље боре за опстанак, упркос чињеници да их је преостало свега око 100.000 и да су окружени са око два милиона Албанаца, јер око 250.000 Срба било је принуђено да напусти своје домове.
„Фигаро” подсећа да је од 1999. године на Косову и Метохији, које православни Срби сматрају својим Јерусалимом, уништено око 150 цркава, капела и манастира, и да се све то догодило током и након 78 дана ваздушних напада НАТО-а, покренутих без мандата Уједињених нација.
„Фигаро” је своје читаоце детаљно информисао и о недавном упаду албанских специјалаца на север Косова и Метохије, а аутор је ту акцију назвао бруталним обиљежавањем годишњице доласка међународних снага.
„Званично, циљ је био разбијање мреже корупције и кријумчарења. То ће засмијати било кога ко познаје Косово, имајући у виду да је оно стециште свих могућих превара и зла: од трговине бијелим робљем и крађе аутомобила, преко опојних дрога, па чак и трговине људским органима”, наводи се у тексту.
Срби се данас, како описује „Фигаро”, групишу у енклавама и изложени су сталној пријетњи изненадног насиља, али успијевају да поднесу тешку садашњост угледајући се на богату прошлост.
Описујући положај Срба на Косову, репортер „Фигароа” поставља питање да ли је ту ријеч о апартхејду, дискриминацији или можда сегрегацији.
„На другим мјестима, међународна заједница, увијек спремна на одбрану људских права, не би се либила да овим појмовима означи Приштину. Ипак, осим Русије, нико не брани Србе. Захваљујући некажњености, врло добро свјесна одобравања САД и ЕУ, косовска влада врши све јачи притисак”, наводи се у тексту.
„Фигаро” подсјећа и на низ једностраних потеза Приштине, попут увођења таксе од 100 одсто за производе из Србије, постепеног укидања границе између Косова и Албаније, и на крају формирања професионалне војске, уз констатацију да су Срби на Косову жртве одмјеравања снага које не најављује ништа добро.
У оквиру репортаже, аутор Жан Луј Трамбле је интервјуисао француског хуманиарца, предсједника удружења „Солидарност за Косово” Арноа Гујона, који је објаснио зашто му Приштина од 10. септембра прошле године забрањује улазак на Косово и пружање помоћи и подршке српском становништву.
„Моје возило су потпуно размонтирали, а мене подвргли апсурдном испитивању два агента безбједносне службе који су дошли специјално из Приштине. Операција је трајала неколико сати, да би ми на крају та два службеника дали забрану уласка и боравка на Косову. У том документу не спомиње се ни разлог ни мотив за тако нешто, пошто нисам починио никакво кривично дјело”, рекао је Гујон.
Он је увјерен да је постао непожељан на самопроглашеном Косову зато што чини све да западном јавном мњењу приближи хуманитарну ситуацију и проблеме српског народа.
„То ме неће спријечити да наставим даље, јер Србима на Косову је потребна подршка. Њихов дух отпора је нетактнут – угледајмо се на њих”, казао је Гујон, преноси Танјуг.
Извор: Политика
