НУК – Арктичко острво Гренланд је увело самоуправу у најновијем кораку одвајања од Данске. Ова мјера услиједила је након референдума, одржаног у новембру, на којем су грађани гласали за добијање веће аутономије.
Ово ће становништву Гренланда омогућити већу контролу и убирање прихода од богатих залиха драгоцјених минерала – нафте, гаса, злата и дијаманата – које су сада, с обзиром на топљење поларне капе, приступачније за експлоатацију.
Локална влада имаће управу над судством и полицијом, а гренландски односно Калалисут ће постати званични језик, док ће Данска и даље имати контролу над спољном политиком и одбраном.
Копенхаген управља Гренландом већ три вијека, а ограничени суверенитет дао је овом острву 1979. године.
Нови систем самоуправе приближиће 57 000 становника Гренланда, од којих су већина старосједеоци Инуити, добијању потпуне независности.
Аналитичари међутим сматрају да нововизабрана гренландска љевичарска влада неће журити у том правцу, с обзиром да зависи од субвенција данске владе.
Нови премијер Купик Клеист обећао је да ће се позабавити великим социјалним проблемима Гренланда, као што су алкохолизам.
