Епидемиолог Мери-Луиз Меклос, која је радила као савјетник за СЗО, каже да "не постоји праг који се не смије прећи", те да СЗО има посљедњу ријеч.
САРС се појавио 2003. године. Мада је погодио 26 земаља, његово ширење је врло брзо обуздано, те није проглашена пандемија.
– СЗО проглашава пандемију да би симптоми заразе били схваћени озбиљно и да би се могле осигурати финансије за обуздавање ширења заразе. Међутим, понекад таква одлука може да изазове непотребну панику – наводи она, а преносе агенције.
Пуно се писало о томе да ли је било потребно свињски грип прогласити пандемијом, јер је тада дошло до непотребне панике, владе су прекомјерно трошиле на антивирусне лијекове, а хитне службе су биле неоправдано затрпане пацијентима.
Тренутно је забиљежено локално ширење вируса корона у Кини, Јужној Кореји, Јапану, Ирану, Италији и Сингапуру.
Епидемиолога Најџела Мекмилана са Института "Мензис хелт" у Квинсленду брину медијски извјештаји који превише сензационалистички пишу о томе шта пандемија заправо значи.
– Не желимо покренути лавину паничног складиштења хране или бензина, ако ће 95 одсто становништва болест доживјети као лагану прехладу – наводи он.
Пандемија би значила да забране путовања више нису ефикасне и да се здравствене институције требају припремити за сљедећу фазу.
– Та фаза укључила би припрему локалних болница за велики прилив пацијената, складиштење свих антивирусних лијекова и поруке грађанима да избјегавају велика окупљања и да остану код куће – објашњава Мекмилан.
Извор: РТРС
