Најмлађи амерички предсједник, Демократа, Џон Фицџералд Кенеди убијен је 22. новембра 1963. из снајпера док је предсједничка колона са његовим отвореним аутомобилом пролазила кроз центар Даласа у Тексасу, непуне три године пошто је дошао на мјесто 35. предсједника Сједињених Држава.
Амерички маринац Ли Харви Освалд ухапшен је због убиства, али га је Џек Руби убио два дана касније у сједишту полиције, прије суђења.
Предсједник Кенеди имао је опозицију како од десничара, који су га због унутрашњих реформи сматрали комунистом, тако и од прокубанских активиста, због спољнополитичких активности.
На унутрашњем плану, предсједник Кенеди донио је програм "Нова граница", обећао државна средства за образовање, здравствену заштиту за најстарије, економску помоћ руралним регионима, заустављање рецесије и окончање расне дискриминације.
Смањио је каматне стопе и инфлацију, и тиме омогућио да бруто домаћи производ годишње расте 2,2 одсто. Предложио је пореску реформу и смањење пореза на приходе и на доходак предузећа 1963. године. Конгрес је ове мјере усвојио послије његове смрти.
На спољнополитичком плану, доживео је неуспјех приликом инвазије у Заливу свиња на Куби, у покушају свргавања Фидела Кастра. Одатле је проистекла кубанска ракетна криза која је скоро довела до нуклеарног рата са Совјетским Савезом.
Слиједила је изградња Берлинског зида, почетак вијетнамског рата. Међутим, било је и ствари значајних за напредак свијета као што су почетак пројекта Аполо који је омогућио слијетање на Мјесец и стварање Афроамеричког покрета за људска права.
Рјешавање мистерије око Кенедијевог убиства започео је републикански предсједник Џорџ Буш старији 1992. када је потписао закон о објављивању ових материјала.
Прије двије године предсједник Доналд Трамп најавио је отварање повјерљивих докумената о убиству Кенедија, али је убрзо блокирао такву одлуку, послије апела Централне обавештајне агенције и Федералног истражног бироа.
Извор: РТС
