ТРИПОЛИ – Либија ће највјероватније за седам до десет дана добити нову владу, саопштио је шеф привремене прелазне владе те земље Махмуд Џибрил.
“Не оптерећујем се тиме када ћемо постићи национални консензус. Очекујем да влада буде формирана у року од седам до десет дана”, рекао је Џибрил уочи почетка Генералне скупштине Уједињених нација.
И поред најаве скорог формирања владе Либије у Европској унији сматрају да та држава “неће бити способна да контролише своје границе дуже вријеме због сложености тог задатка”.
Изасланик ЕУ за Либију Џим Моран оцијенио је да је Либија “главна рута афричких имиграната на њиховом путу ка Европи и извор оружја за шверцере због рата у земљи”.
Моран је у интервјуу Ројтерсу јуче рекао да што прије бивши побуњеници који су свргли Гадафија формирају владу то ће прије и међународна заједница моћи да одлучи који је најбољи начин да се земљи помогне у побољшању граничне контроле.
Власти Нигера, једног од шест либијских сусједа, упозориле су да би могуће неконтролисано пребацивање оружја из Либије ситуацију могло учнити “експлозивном”.
“Потребе су врло сложене и листа је веома дугачка”, рекао је Моран британској агенцији.
“Они никада нису имали способност да на одговарајући начин контролишу своје границе. Они вјероватно то неће моћи да учине у дужем периоду који је пред нама, имајући у виду огромне изазове”, рекао је он.
Шеф мисије ЕУ казао је да је разговарао са званичницима Министарства унутрашњих послова о граничној контроли, али и да Либија не може начинити никакву стратегију све док прелазне власти не формирају владу која ће моћи да доноси такве одлуке.
Некадашњи побуњенички извршни одбор (кабинет) распуштен је прошлог мјесеца. Очекивало се да ће нови одбор, у којем би били званичници задужени за безбједносне и унутрашње послове, бити именован прошле недјеље.
Разговори су, међутим, прекинути јер приједлоге прелазног премијера Махмуда Џибрила нису у потпуности подржали сви чланови.
Западне земље обезбиједиле су ваздушну подршку напорима либијских побуњеника који су, послије шест мјесеци борбе, окончали Гадафијеву 42 године дугу владавину.
Сада се, међутим, јавља забринутост да би екстремне групе, попут сјеверноафричког огранка Ал Каиде, могле да искористе безбједносни вакуум у земљи.
Либија, која се граничи са Египтом, Суданом, Чадом, Нигером, Алжиром и Тунисом, дуже вријеме је била омиљена тачка окупљања имиграната из Африке, који су одатле ишли ка Европи, преко италијанског острва Лампедуза у Средоземном мору.
Њихов одлазак донекле је заустављен договором Гадафија и Италије да се они врате прије него што дођу до италијанских вода, али је устанак у Либији овог прољећа ослабио граничну контролу и привукао нови талас имиграната.
(Фронтал)
